Васиона

Четврти конгрес Међународне астронаутичке федерације lAF одржан je y времену од 3—B августа y Цириху. Осим организационих питања, на овом Конгресу прочитан ]е низ научних студија по проблемима вештачког сателита и васионског летења. Чланови IAF-e су ракетне и астронаутичке организације из Аргентине, Аустрије, Данске, Енглеске, Француске, Холандије, Италије, Немачке, Норвешке, САД, Шпаније, Шведске и Швајцарске. За новог члана lAF-e примљено је Астронаутичко друштво Ваздухопловног савеза Југославије

Ракету ва Месец, мсгуће ]е већ данас саградити, како ce тврди y часопису „Journal of the American Rocket Society*. Ова ракета могла би поднети 45 kg корисног терета на Месец. Она би била дугачка 38,2 m a њена тежина износила би приликом полетања 181.000 kg. Четврти, последњи степен ракете био би тежак, заједно са корисним теретом, 363 kg. Овај степен достигао би брзину од око 40.000 km/час на висини од 1260 km и тада би био управљен ка Месец. („Journal of the ARS“, hr. 3/1953) «? Пројекти немачког кокструктора ракетне бомбе „V —2“ и руководиоца бившег нацистичког опитног центра y Пенеминде, проф. Др Вернхера фон Брауна који живи y САД, изазвали су последњих година не малу сензацију, не само међу нестручњацима, већ и код научника које раде на ракетном погону. Његов пројект васионске сШанице поставља вештачког Земљиног пратиоца-сателита да кружи око Земље на висини 1730 км, брзином од 25.400 км/час и једннм обиласком земље за 2 часа. Ова станица треба да има облик џиновске аутомобилске гуме спољног пречника 75 m a пречника пресека 10 m. To je уствари читава троспратна конструкција y коју ce улази кроз шупљу осовину, спојену са ободом помоћу два ходника. Ова станица служила би као полазна база за летове на Месец и Марс. Читава станица пребацила би ce y своју будућу путању y деловима, y 10—12 летова џиновских тростепених ракета чије димензије Браун такође објављује. Ове саШелитске ракеШе високе су по 80 метара или колико један облакодер са 24 спрата. Ha доњем делу пречник ракете ]е 20 га. Тежина ракете 6400 тона скоро читава лака крстарица. Ракетни мотор најнижег степена ракете састављен je из 51 коморе које укупно дају потисак од 12.800 тона. Њихов утрошак горива за 84 сек рада износи 4800 тона, хидразина и азотне киселине. Средњи сШепен ракете са 34 коморе и потиском од 1600 t утроши y свом раду 700 t горива. Последњи степен (трећи) има само 5 ракетних комора и носи „само* 83 t горива и 32,5 t корисног терета за васионску станицу. („Weltraumfahrt“, br. 2/1953)

Нагла ишчезавања Сунчевих протуберанаца Одавно je примећена појава да извесне стабилне протуберанце средње висине (од око 40000 km) no доласку на Сунчеву ивицу, y року од два до три часа, почињу изненада да расту, најпре полако, затим брже, каткад и брзином од 500 km/sec, достижући висину од 3 до 400000 km. После тога оне нагло ишчезавају не остављајући више никаква трага. Откако ce редовно посматрају па до 1930, дакле за 60 година, запажено je 40 оваквих појава, од којих само 3 на самом диску, где постају видљиве спектрохелиоскопом услед апсорпције хромосферске светлости y њиховим гасовима. Иако ce ова последња посматрања редовно врше, сматрало ce да су појаве наглог ишчезавања на самом диску изузетне. Ово je мишљење потврдио 1938 и Ричардсон (Richardson). Исте године je међутим Валдмајер (Waldmeier) смело тврдио, без довољне аргументације y посматрачким подацима, да ]е ова појава „нормални стадијум y развоју протуберанаца“ и додао да ce „после наглог ишчезавања оне често убрзо понова образују на диску y истом облику“. Госпођа Д’ Азамбижа (D’ Azambuja) потрудила ce недавно да изврши потребну анализу око 10000 спектрохелиограма узетих y Медону од 1919 —1930. Том прнликом она je истакла битну разлику између екваторских и поларних протуберанаца и на крају дошла до ових закључака: 1) нагло ишчезавање протуберанаца je доиста нормална појава y њихову развоју, и то како за протуберанце посматране на ивици Сунца, тако и за оне на његову диску. 2) Ова законитост важи само за екваторске, a не и за поларне протуберанце. 3) Протуберанце које ce после наглог ншчезавања не образују на истом месту и y истом облику само су изузетна појава. 4) Учестаност ове појаве y току једанаестогодишњег циклуса Сунчеве активности изразито je сразмерна укупној активности протуберанаца, која иде паралелно с активношћу nera. Б. М. Ш.

Комета Брукс 2, која ]е један од врло занимљивих припадника ове групе Сунчевих присталипа, пронађена je 18 јуна ове године, готово сасвим на предвиђеноме положају. Открили су je Ремерова (Е. Roemer) и Џеферс (Jeffers), са опсерваторије Лик. Комета Брукс 2 значајна je no томе, што претставља изврсну потврду за исправност теорије кап Шура (заробљзвања) комета од стране великих планета. Јула 1886 године ова комета je прошла крај самог Јупитера (између планете и њеног најблнжег сателита), који je y толикој мери пореметио њено кретање, да ce отада кометина путања веома смањила, a трајање револуције свело са 31 на свега око 7 година. М. Б. П.

Tpu пројекта фон Брауна y поређењу са потојећим ракетама (с лева на десно) : ШросШепе" a сат е литск a ракет a васока 80 м и двосШруна ракета „ V-2“ -fWAC Corporal“ којом je посШигнута висина од 402 km; рaн е т a з a Мес е ц висока 48 m има за наше појмове необичну конструкцију нрај ње ракеШа „Ва;канг“ дата y сразмери; ранет a з a Ma р с била би виспка 64 m, на врху носи ранету за слетање на Марсову површину и поред ње ранеШа „17-2“ icoja je исШо шако контрукција фон Браун-а.

ВЛСИОНЛ I, 1953, број 1