Васиона

нава ce релативна влажност ваздуха. Термометри мере на тај начин, што ce променом температуре мења електрични капацитет ових кондензатора. Исто тако анероидна кутија je везана једним променљивим кондензатором.

Сва три ова променљива кондензатора дејствују на радиопредајник, који сразмерно промени њиховог капацитета мења фреквенцију. Промена фреквенције, према томе, даје вредност појединих метеоролошких елемената на извесним висинама. Радиопредајник ce напајао нарочитом батеријом која je могла да ради под условима ниске температуре.

Поред овде описане радиосонде која ce види на сл. 2, Немци су бкли конструисали још две сонде нарочито за ове сврхе. На тачност мерења негативно утичу Сунчево зрачење и инерција термометра, као и код осталих типова радиосонде. Што ce тиче мерења нижих притисака, овде ce појављује нов проблем. Анероидна кутија ради непредизно при притисцима који владају на висинама већим од 25 km, тако да су извршени огледи са нарочитом справом хипсометром, код које ce мерење ваздушног притиска своди на мерење температуре кључале воде. При овим огледима јавиле су ce сметње услед закашњења кључале воде што ce после успело отклонити увођењем специјалног филтра y суд за кључање. Поред хипсометра за мерење ниских притисака извршени су покушаји и са нарочитим цевима пуњеним гасом. Према најновијим подацима сличне ракете данас употребљава морнарица САД приликом метеоролошких испитивања. Неоспорно je да би било корисно да ce и стручњаци из нашег Астронаутичког друштва позабаве овим проблемом. To би било погодно за почетак рада на ракетама y нашем Друштву, као и за нашу метеоролошку службу. 11. Ракете за испитивање виших слојева атмосфере Ракете су данас једини носиоци мерних инструмената за испитивање високих слојева атмосфере. Америчка ракета „Уек Корпорал” je била прва ракета која je употребљена y ове сврхе. Прво успешно пуштање je извршено 1945 год., којом приликом je постигнута висина од 71 krn. Ова ракета je имала дужину око 5 т и пречник од 30 cm. Труп јој je био ваљкаст са коничним носом y коме су били смештени инструменти тешки 11 kg. Погонско гориво било je азотна киселина и анилин, a потисак мотора je износио 680 kg за 45 see. Ракета je испаљивана ca’ специјалног торња, са стартном ракетом која јој je давала почетни потисак од 22.650 kg за 0,5 see. По завршетку рата, док ce још ова ракета усавршавала, био je запљењен већи број намачких ракета „V — 2” и пренет на експериментални ракетни полигон y Вајт Сенду који ce налази на 33° сев. шир. и 105° зап. дуж., y пустињама Новог Мексика. Дужина ракете „V — 2“, преудешене за ова испитивања износила je 14 т, a пречник 165 cm. Тежинајој je износила 14 тона, од чега je 67°/ 0 отпадало на гориво и течни кисеоник. Почетни потисак je износио 28.500 kg, a највећи брзина 5.400 km на час. Међутим ракете „V — 2” нису биле грађене y сврхе научних испитивања, па ce y САД приступило конструисању економичнијих panera, нарочито за испитивање великих висина. To су ракете „Аероби“ и „Вајкинг” које данас углавном служе за поменуте сврхе.

Сл. 2.

42

ВАСИОНА I, 1953, број 2