Васиона

тако да њихов хемиски састав, њихове' температуре и притисци који владају y њиховим унутрашњостима, као и извори њихових енергија, нису више сањарије него теме исграживања чија сигурност задивљава. Резултати добивени рачунима и проверена претсказивања служе као докази теориских концепција. Давно пре него je ступила y дејство атомска бомба астрономи су знали да су звезда атомске пећн са водоником које функционишу од пре неколико милијарди година. Галаксија je, као што рекосмо, нагомилавање звезда чији je број огроман. Маса Галаксије je 200 милиарди пута већа од масе Сунца. To наравно. не значи да има 200 милијарди галактичких звезда, јер између звезда налазе ce такође велике гомиле гаса и прашине, сјајних и тамних маглина чија je маса велика иако je врло тешко проценити колика je. Ова иптерстеларна магла не дозвољава нам да сагледамо до крајњих дубина Галаксије. тако да бројне процене звезда немају апсолутну вредност. Наше Сунце, обичан члан Галаксије, налази ce ближе периферији, гравитирајући два пута више ка овој него ли ка средишту Галаксије. Ово средиште ce налази y правцу сазвежђа Стрелца, удаљено од нас 25000 светлосних година. Као што видите добра лекција скромности. Сви овн непобитни резултати добивени су y току декаде 1920—1930 године. У истом овом раздобљу астрономија je учинила још узбудљивија открића y оним правцима простора y којима нам не смета космичка магла тј. y простору изван Млечнога Пута. Beh читаво једно столеће нека чудновата небеска тела, најчешће спиралног облика, била су велика загонетка за науку и њихове двогубе особине биле су повод разних полемисања. Стално ce постављало питање да ли су то гасни облаци загонетне сдруктуре y унутрашњости Галаксије, као већ поменуте аморфне магле, или су то густо збијена звездана јата, острва материје, слична нашој Галаксији, која далеко од ове лебде y дубинама празног простора. Ова друга претпоставка показала ce најзад као тачна. Фотографски снимци показали су да ce спиралне маглине састоје од звезда и омогућили су да им ce измери даљина и величина. У васиони, до граница докле je можемо сагледати, тј. до 1 милијарде светлосних година, изгледа да су прилично равномерно распоређене Галаксије сличне овој нашој. Број Галаксија, приступачних највећим телескопима, износи 1 милијарду, a на основу њиховог распореда y васиони не може ce рећи да ce приближујемо рубу или средишту једног евен-

туалног система галаксија. На основу овакве претставе о васиони, y правом смислу речи, стручњаци за космологију верују да je помоћу једне разумне екстраполације могуће доћи до сазнања о целини васионе. Светлост, иако најсуптилнији, није једини агенс наших опажања. Зна ce, од Леверијеовог открића Нептуна чисто рачунским путем, да и астрономија невидљивих ствари, која ce оснива на особеностима гравитадије, потпуно дозвољава извесне смеле потезе y испитивањима. Доиста, стручна литература последњих година обилује покушајима, више или мање добро документованим, да ce васиони да адекватна слика, тј. слика чије би контуре одговарале феноменима које налазимо y оном њеном кутку који можемо посматрати. A ови феномени изненађују : изгледа да ее све галаксије удаљују несхватљиво великим брзинама једне од других, тако да ce говори о експанзији васионе. Ајнштајнова космолошка схватања, која ce оснивају на појму „простор-време“ из његове теорије опште релативности имају велику вредност. Локална вредност релативности и успеси њеног предвиђања су ван дискусије. Данас ниједна теорија, која би служила као база индуктивним резоновањима не пружа толико гаранције колико Ајнштајнова теорија. Образовани људи су дужни обавештавати ce о овом чудноватом току идеја, које нам усред тешкоће и узбурканости данашњице мењају концепције о васиони. Ова револуција, као и она коју су подигли Коперник и Њутн, одлучиће раније или доцније, о развитку човечјег разума односно кориговаће његова схватања. Можемо од ње очекивати велике користи y погледу материјалне цивилизације. Космологије XX столећа припремају економију треher миленијума наше ере. Најсигурнији и најпријатнији начин за свакога, ко жели да буде y току целог овог грандиозног тока мисли, јесте да ce учлани y Астрономско друштво. Насупрот ономе што ce обично мисли, ово Друштво није само удружење стручњака астронома. He, y њему већину чине нестручњаци које побуђује једино интересовање за лепоте којих je y изобиљу на небу. Сваки човек и сваки колектив требада постану чланови Астрономског друштва, па he било преко овог часописа, било на седницама или посматрачким састанцима Друштва, бити о свему обавештавани на потпуно приступачан начин и то правилно и солидно. Старост и судбина небеских тела, састав и развој васионе, особине простора, материје и времена, порекло живота y васиони и још многи други проблеми показаће свакоме члану колико je наука коракнула унапред и како су чврсти темељи савремене астрономије.

Р. Couderc

ВЛСИОНЛ I, 1953, број 2

L’ Astronomie, фебруар 1952,