Васиона
planiranjem pomoću krila. Ovde bi se izvršila ispitivanja, ostavili instrument! koji bi radiom odašiljali rezultate merenja i sa skupljenim naučnim materijalom, ostavljajući suvišnu opremu i jedan brod па površini Marsa, dva broda bi se vratila svojoj flotili privremenim Marsovim satelitima.
Brodovi za iskrcavanje bili bi ostavljeni sa još 3 svemirska broda da kruže oko Marsa, a sedam brodova bi se vratilo do putanje polazne stanice zemljinog satelita. Sa njega bi se, postepeno, vraćali na Zemlju učesnici prvog leta na Mars planirajući na lokalnim raketama koje su već učestvovale u pripremi ovog leta. Svemirski brodovi ostali bi da kruže oko Zemlje spremni za naredna putovanja, što bi umnogome olakšalo dalje letenje па druge planete. Ceo pođuhvat trajao bi, sa boravkom na Marsu i svim osmatranjima, ukupno 2 godine i 239 dana. Sve ovo izgleda vrlo primaraljivo, ali neće ići tako glatko, kako se u prvi mah čini, jer je vezano sa mnogobrojnim praktičnim problemima na koje bi trebalo desetine godina da budu savladani i plaćeni prvim žrtvama u pripremnim fazama ispitivanja i probnih letova. Obuhvativši sve ove problème, ukorenjuje se u nama čvrsto uverenje da je ovakav poduhvat moguće ostvariti samo ujedinjenim naporima čitavog čovečanstva, jednodušnijeg, složnijeg i srećnijeg, čovečanstva iz kojeg bi bili iskorenjeni ratovi i eksploatacija bilo pojedinaca ili klasa ili naroda ili čitavih rasa.
Problem! leta kroz vasionu Pre svega, ne treba uopšte govoriti o pitanju da li čovek može da izdrži velike brzine. Problem je samo u ograničenju übrzanja koja na čoveka deluju. U pogledu brzine postojala bi kao ograničenje jedino brzina svetlosti, ukoliko ona zaista pretstavlja graničnu brzinu koju ne može dostignuti nijedno jelo. Kudikamo kritičniju nepoznatu za nas pretstavljaju îizioloski problemi, npr. problem takozvanog „bestežinskog stanja“ koje bi trajalo mesecima i godinama i za koje se ne zna kakve bi poremećaje izazvalo u našem organizmu, obzirom da se na Zemlji ovakvo stanje može ispitivati duže vremena samo u slobodnom padu. Postoji i problem disanja u raketi, tj. stvaranje dovoljne zalihe kiseonika i uklanjanja ugljendioksida. Specijalno pitanje je psihološke prirode: uticaj života tokom meseci u tesnom zatvorenom prostoru. Za predupredjivanje ovoga morala bi se vršiti prethodna trenaža posade dugim boravkom u maketama kabine raketnog broda. Pitanje đejstva kosmičkih zrakova moralo bi se rešiti oklopljivanjem kabine s posadom. Izolovanje od gama zrakova iz eventualnog atomskog motora rakete obavljalo bi se ili debelim olovnim pločama što bi pretstavljalo samo dopunski mrtvi teret, ili postavljanjem specijalne zaprege u kojoj bi atomski motor iza sebe vukao samu raketu žicom dugačkom vise kilometara. Temperatura u raketi bila bi opet samo pitanje spoljne obrade i bojenja omotača rakete. Zgodnim podešavanjem šahovskih polja različito obojenih i cirkulacijom fluida ispod njih, mogia mogla bi se temperatura u unutrašnjosti rakete po želji regulisati. Sudar sa meteorima ne bi pretstavljao, sudeći po statistici njihovih velicina, nikakvu opasnost, osim u iznimnim slučajevima. Pri tome trebalo bi izbegavati putanje meteorskih rojeva. Osim toga, s jedne strane, oklop od kosmićkih zrakova za manje meteore, radarski uredjaj za opominjanje od sudara i njegovo automatsko izbegavanje, naročito većim meteorima, uklonili bi potpuno i ovu opasnost. Problem života na drugim planetama zavisio bi konačno od gnjuracke opreme i njene udobnosti 1 kao i od hermetički zatvorenih objekata za stanovanje. Posebnu opasnost pretstavijali bi za vasionske putnike možda mikroorganizmi na koje nase telo ne bi bilo otporno. Put prema drugim zvezdanim sistemima Neprestano nam se nameće još uvek nerešeno pitanje života na drugim nebeskim telima, njihovih civilizacija i susreta sa njima. Ukoliko ne postoje inteligentna bića slicna Ijudima, na drugim planetama Sunčevog sistema, gde ćemo ih naći? Besmisleno je tvrditi da su jedino na Zemlji postojali, medju milijardama i milijardama zvezdanih sistema, uslovi za razvoj života i inteligentnih bića. Drugo je pitanje da li ćemo mi ikada moéi da stignemo na takva nebeska tela.
Ovako bi otprilike izgledao jedan veštački Zemljin satelit kružeći u prostoru visoko iznad Zemlje.
50
ВАСИОНА I, 1953, број ?