Васиона

У 10 часова и 25 минута прорадио je кочећи жотор и космички брод je прешао са орбите сателита Земље на трајекторију спуштања. У 10 часова и 35 минута брод je почео улазити y гушће слојеве атжосфере. Брод „Исток“ спустио ce y унапред одређеном рејону y 10 часова и 55 минута no жосковскож врежену. Од тренутка почетка кочења па до приземљења брод je прелетео око 8.000 километара. Спуштање je трајало 30 минута. На броду-сателиту „Исток“ налазио ce радиосистеж „Сигнал“, који je радио на фреквенцији 19,995 мегахерца, a који je служио за пеленгацију брода и пренос једног дела телеметријских инфоржација. Двострана веза космонаута са Земљом остваривана je радиотелефонскиж систежож који je радио на дпјапазону кратких и ултракратких радиоталаса. Фреквенција кратких таласа je била 9,019 п 20,006 мешхерца. Фреквенција ултракратких таласа je била 143,625 мегахерца. Телевизијски систем омогућавао je визуелну контролу космонаута. Једна телевизијска кажера снижала je Гагарина с лица, a друга из профила. На краткоталаснож каналу je веза с Гагарином остваривана на готово целој путањи, a на ултракраткоталасном само на даљипажа од 1.500 до 2.000 киложетара. На пулту с инструментима космонаут je имао и глобус чије je окретање било синхро-

низовано с кретањем брода-сателита no орбити. Овај глобус je омогућавао Гагарину да зна над којим ce делом Земље иалази. Аутоматски оријентатор je оријеитисао брод-сателит no Сунцу. За случај преласка на ручно управљање било je предвиђено д a космонаут искористи оптички оријентатор. Он je био постављен на једном од илуминатора пилотске кабине. Састојао ce од два прстенаста стаклена рефлектора, светлосног филтра и стакла са мрежом кончића. Зраци са линије хоризонта, падајући на први прстенасти рефлектор одражавали су ce на другом одакле су, кроз стакло с мрежож кончића падали y очи косжонаута. Ако je оријентација брода-сателита правилна y односу на вертикалу, космонаут види хоризонт y облику прстена. Положај уздужне осе брода-сателита y односу на правац кретања жогао ce одређивати посжатрањем „бежања“ Земљине noepшине y виднож пољу оријентатора. Резерве хране, воде, материје за регеиерацију ваздуха и електричне енершје биле су предвиђене за десетодневни лет. To значи да космички брод-сателит „Исток“ жоже, евенхуално, да буде искоришћен и за дужи човеков боравак y путањи вештачког сателита. На ошову података објављених y „Правди“ 25. априла 1961. године с. к.

ПРИПРЕМЕ И РЕЗУЛТАТИ ПРОГРАМА ПОТПУНОГ ПОМРАЧЕЊА СУНЦА 15-II-1961*

Избор главне посжатрачке станице Друштва и услови на њој y току помрачења. Астронсмско друштво „Руђер Бошковић“ извелО' je соширне припреме за потпуно помрачење Сунца. Припреме су почеле марта 1960 године. Комисија y саставу; Ј. Арсенијевић, А. Кубичела и подлисани израдила je програм радова који су планирани за време помрачења. Са овим програмом подписани je изишао пред састанак Координационог одбора астрономских организација јуна 1960 y Загребу, где je одлучено да Астрономско друштво сбразује станицу y околини Ниша. Као основни цил, посматрања програм je предвидео снимање Месечеве сен^е. За време годишњег одмора, јула 1960, подписани je испитао услове снимања сенке са Хвара y сарадњи са белгиским астрономом, господином Dr. F. Rigaux-ом и метеоролозима из Хвара и Београда. Установљено je да су изгледи за виђење сенке са Хвара врло мали.

Због мале надморске висине до 350 м и близине мора, и y повољним условима мала je вероватноћа добре прозирности, што je основни услов за уочавање сенке. Због тога je подписани y октобру са задовољством прихватио позив на сарадњу са Телевизијом Београд да наша главна станица буде на планини Јастребац, где ce налази релејна станица Телевизије. Трећег новембра А. Кубичела и ја смо посетили станицу Телевизије Јастребац и обојица ce уверили y изванредну прозирност са овог места. Станица je на висини од 1500 ж. На западу je видик ограничен масивом Копаоника на неких 60 км даљине, док je према истоку граница видика на Старој и Сувој планини на преко 100 кж даљине. Према југу, на око 250 км, назиру ce врхови Шаре, a северно ce назире Авала и ноћно светло Београда, опет на окО' 200 км даљине. Према томе, y повољним условима, са Јастребца je било могуће видети границе целе сенке y тренутку средине потпуног помрачења на овој тачки. На даљини од 50 км

* Извештај прочитан на годишњој скупштини.

2

ВАСИОНА IX, 1961 број 1