Васиона

Полазак Полазак интерпланетарног брода je y потпуности сличан поласку даљинске ракете осим y две ствари. Прво, морају ce обавити велики рачуни да ce унапред одреди оптимална орбита, која ће знатно зависити од тога да ли ce путовање врши под дејством силе или не, и која ће y првим летовима бити планирана тако да брод пређе најкраћу могућу даљину. Проблем ce састоји y усклађивању трошења снаге и времена потребног за путовање,. и мргући су многи начини за остварење овог усклађивања. Када je решено питање орбите јавља ce друга ствар: постоји уопште само један тренутак времена поласка када услови могу бити потпуно испуњени. Наравно, y време поласка блиско оптималном времену само ће мало повећаше снаге или мало продужење трајања пута бити потребно. Вероватно да би средње решење y једном посебном случају било добивање промена y квантитету горива и трајању пута за неколико процената, Типични распоред поласка може гласити: поћи између 22 и 23 часа било које ноћи v току седмице почев ол 24 августа 1960. голине. У том случају, залихе које би ce ммале обезбелити за промену ггоавца при поласку донекле зависе од датума и времена y дану. Навигација на самом путу У циљу да ce y слободном лету дође на Венеру или Марс, потребно je да ce при nonacKv контролише правац на неколико лучних секунди, a и бпзина са сличном тачношћу, рецимо y стохиљадмтим деловима јединице. Пошто ce не може очекивати да he ce ова тачност постићи, биће потребно да ce одреде положај, гшавац и брзина и да ce мења правац. a вероватно и брзина y току пута. Уколико ce чешће ове промене чине, утолико мање треба да буду. и натмањи износ укупне енергије потребан v ове сврхе биће y тачки гле промене постају тако честе као да су препуштене случају. Ппевелено на астпономски језик, одрећивање положаја. пгавца и бпзине еквивалентно ie одрећивању орбите и положата брода на н>ој. Ппосто речено могућа су два поступка. Први je Доплеров радап и одрећивање даљине. што ce најбоље врши са Земље, док ce гшијемник налази на броду. и који je наЈкооиснији y току првих неколико дана путовања. када ce кретање боода углавном врши од Земље, то јест, углавном дуж линија вида. Овај поступак постаје неприменљив када ce бпод креће отппилике под правим углом на правац кретања Земље, као што he бити y току каснијих делова пута. У овом случају ваља употребити угловна мерења, која ce најбоље могу обавити са самог брода, и која треба користити на свим етапама пута. с тим да брод није сувише близу Земље (рецимо 100.000 миља) или њеног правца кретања. Вршећи угловна мерења са брода, нема разлога Да ce подаци о положају не добивају y потпуности аутоматским путем. употребљавајући рачунске машине на самом броду и упоређујући резултате добивене на броду са резултатима добивеним на Земљи. Правац и брзина ce могу добити са потребном тачношћу упоређивањем положаја добивеним y различитим временима, a ови ce такође могу израчунати аутоматски. Принцип одређивања положаја y интерпланетарном простору састоји ce y следећем. Претпоставимо да ce планета y неком тренутку посматра заЈедно са звездон. To значи да ce брод мора налазити негде на линији која спаја звезду и планете. Ако ce друга планета посматра једновремено заједно са Другом звездом, друга повучена линија пресеца прву и положај брода налази ce y њиховом пресеку. У

пракси проблем није сасвим једноставан, јер није лако посматрати (на овај начин) планете са звездама, али принцип ce лако уопштава. Што ce y пракси ради, то je да ce мери утао између планете и звезде y истом региону неба. Звезда je тако далеко да ce може сматрати бескрајно удаљеном. Тада посматрање даје положај брода на површини конуса који има врх y планети и угао (при врху) једнак двоструком посматраном углу. Слично посматрање друге звезде и друге планете даје поло_ жај брода на другом конусу који y општем случају пресеца први по некој кривој линији. У цил>у да ce утврди положај брода на овој линији потребно je и треће слично посматрање. Није, међутим, потребно, посматрати три различите планете, довољне су и две ако ce учини погодан избор звезда. Такоће ce и Сунце може узети уместо планете. Планете које су ближе броду дају прецизније податке од оних удаљенијих, и y оквиру Сунчевог система биће најпогоднији објекти Марс, Венера, Земља и Сунце, мада ce Јуцитер и Сатурн могу користити када затреба. Испоставља ce да има баш доста погодних планета y систему да ce поступак учини подесним. За одређивање положаја угловним мерењима нше потребно да ce има часовник на броду. Четврто посматрање исте врсте као већ наведена три довољно je да ce одреди време са потребном тачношћу, лошто ce четири конуса положаја могу сећи y једној тачки само y једном тренутку времена. Међутим, биће вероватно подесно носити часовник, који не треба да буде врло прецизан. Часовник који одржава време са тачношћу од неколико секунди годишње лако ce набавља и довољно je тачан. Веома je тешко одређивати положаје помоћу земаљских мера. На средини пута, грешке од 20.000 миља неће бити незнатне, али такве грешке неће имати теже последице од грешака од једне миље на Земљи. Оне одтоварају промени правца од око једне лучне минуте што представља одговарајући ред величине да дођу до изражаја промене курса. , Знајући положај, правац и брзину, рачун обављен на самом броду показаће да ли брод иде правцем који je утврђен, или не, и да ли ће стићи на одређено место за утврl)ено време или не. Ако неће, даљи рачуни биће потребни да покажу да ли ce правац или брзина, или обоје морају мењати и за колико. Рачуни ce обављају само употребом мноштва цифара, и вероватно да ce не могу обавити за тражено време без добрих електронских машина. Повратак Чим ce приђе циљу на око 100.000 миља, мора ce применити друга навигациона техника. Мада су угловна мерења идеално средство за одређивање положаја на великим растојањима, није могуће користити их приликом искрцавања. У том тренутку растојање и брзина брода y односу на место искрцавања морају да буду познате са високом тачноnihy, и биће пожељно да ce y том циљу примени даљински и Доплеров палар употпебљавалући сигнале које брод шаље. Биће потребно да ce узме y обзир релативна орбитна брзина циља као и његова ротациона брзина да не дође до искрцавања на једном од полова. Ротациона брзина Марса позната je већ са довољном тачношћу, али можда није тачна за Венеру. Венера je стално покривена густим обла_ цима и сталне карактеристике на њеној површини никада нису биле посматране са сигурношћу. Можда he специјална посматрања на блиским растојањима бити потребна за одређивање њене ротационе брзине. (Превео М. Ђ.) G. М. Clemence US Naval observatory Washington

ВАСИОНА IX, 1961 број 1

19