Васиона

зујући му његову маленкост и сву величину природе, само то нас je храбрило да све препреке савладамо и постанемо победници неприступачног. И. Пејакошћ

ГРУПА ИЗ СМЕДЕРЕВА Другови и другарице, У име групе младих астронома из Смедерева поздрављам ову скупштину и желим јој пуно успеха y раду уверена да ћемо ми млађи имати пуно чега да чујемо што he нам помоћи да наставимо са успешним радом. Наша група je оформљена тек пре две године али по својим резултатима, по својој масовности, мислим да то могу да кажем, заузима заиста посебно место y нашој школи. Ракете, вештачки сателити, васиоиски бродови и скора визија човековог лета y васиону још више су потстакли наше, мислим, сасвим природно интересовање за свемир и његове проблеме. Рад y групи младих астронома којом руководе наши професори Заткали Славко и Вучетић Никола, омогућава нам да ce боље упознамо са овом колико привлачном толико и чудесном науком. Оно што нам школска настава данас још не даје, јер ce астрономија, као што знате из нама неразумљивих разлога, још увек не предаје пружа нам наша група. На нашим састанцима сазнали смо за многе историјске догађаје и личности без којих сигурно данас не би по свемиру кружили сателити нити би људи помишљали на веће подвиге од оних Икарових. На састанцима смо сазнали, на пример, да je колевка астрономије Халдеја, тамо смо чули за Талесово предсказивање помрачења Сунца за време битке између Лидијаца и Медејаца предсказивање које je Талеса y очима Лидијаца учинило мудрацем и чудотворцем. Кроз рад наше групе, постали су нам блиски највећи генији астрономије старога века, као на пример, Аристарх са Самоса. Тај рад нам je помогао да схватимо боље сав значај Птоломејевог геоцентричног и Коперниковог хелиоцентричног система као и трагичне али славне борбе Галилеја са инквизицијом и пуни историјски значај његове познате изреке; „Па ипак ce креће”. Сазнали смо за тужни крај Ђордана Бруна, упознали ближе законе Јоханеса Кеплера итд. Слушајући предавање о једном од највећих генија људског рода, Исаку Њутну, који je први бакљом математике доказао кретање планета, путање комета, плиме и осеке океана и друго, сазнали смо за натпис урезан на његовом гробу „Qui genus humanum ingénié superavit” (разумом je он надмашио род људски). Сада боље разумемо и Њутнове речи које je Спенсер забележио нешто пре његове смрти: „Не знам какав ce могу чинити свету али ce сам себи чиним као дечак који ce игра на обали и ужива када с времена на време пронађе каменчић шаренији него обично или нађе црвену шкољку, док ce велики океан истине простире неистра. жен предамном”. На дан 15 фебруара, дан овогодишњег помрачеша Сунца, једна група наших ученика налазила ce на Копаонику док смо ми други остали y нашем г Раду. Очи свих нас, тога дана, биле су упрте ка небу на коме ce догађао тај редак феномен, a за то време мисли су нам биле упућене свим оним великанима који су својом страшћу за сазнањем неизвесног прокрчили пут и омогућили човеку наших дана да ce осмели на пут y неизвесност, који he ту неизвесност, најзад, учинити извесном. Споменка Цветковић уч. II раз. гимназије

ГРУПА ИЗ СУБОТИЦЕ Читава три месеца живели су ученици наше школе y атмосфери'' ишчекивања „великог догађаја столећа”. О потпуном помрачењу Сунца није ce расправљало само y круговима пријатеља неба. „Астрономска грозница” захватила je целу школу. Наша секција, која je и ранијих година успешно разви-

јала интересовање омладине за збивањем ван Земље, имала je пуне руке посла/ „Васиона” они њени бројеви y којима има информација о помрачењу пуштена je y оптицај. Прелазећи из руке y руку она je нашим друговима и другарицама давала' драгоцена обавештења и y исто време стекла много нових претплатника. Проучавала ce и при-

годна књижица Астрономског друштва „Руђер Богџковић”, која je, кад je стигла из Београда, разграбљена као да ce делила бесплатно (узсред буди речено, другови из Београда нису били y стању да нам пошаљу онолико примерака те брошуре колико смо могли распарчати!), a на једном састанку Секције исцрпно je обрађена појава помрачења. Круна целе те активности била je екскурзија y зону потпуног помрачења.

45 чланова астрономске секције гимназије „Моша Пијаде” y Суботици кренуло je са два наставника 14. фебруара 1961. на пут за Сплит. На жалост, сем свога одушевљења, црних стаклених плочица позајмљених преко родитеља од разних предузећа и неколико фотографских апарата нисмо могли понети ништа, јер смо још ућек веома сиромашни y опреми. Стари школски телескоп из предратног времена који управо сада достављамо на ноге, односно ногаре, биће нам једини. инструмент којим ћемо ce али тек од почетка идуће школске године, „винути до звезда”. Сав.наш рад одвија ce вербално, путем усмене и писане речи. И путем екскурзија. О ономе што смо на Марјану видели и доживели ипак говоримо са усхићењем. Ако на пут нисмо пошли боље наоружани знањем и инструментима, ми смо као „полуписмени” љубитељи астрономије ипак били сведоци једног догађаја који ће нам свима дати снажан подстрек y даљем раду. Прво што мислимо урадити биће једна интерна школска изложба, на којој ћемо, уз сарадњу фото-секције, приказати своје снимке са екскурзије и изложити материјал о помрачењу (чланди из штампе и публикације) који смо систематски прикупили још од прошле године.

Цабафи Чаба

Човић Jocun

Снимак помраченога Сунца који je начинила група из Суботице

Група младих астронома из Суботице 15. фебруара 1961. y Сплиту, на Марјану

ДАСИОНА IX, 1961 број 1