Васиона

Novosti i beleške

ПЕТ КОСМИЧКИХ БРОДОВА САТЕЛИТА Пет последњих степеница пред човеков лет y васиоџу Почетком 1960. године je, захваљујући успешном освајању производње веома снажних ракетних мотора y Совјетском Савезу, дошло време да ce изврше последње припреме за човеков лет y вештачком сателиту. Експерименти који су те могућиости морали да провере започели су y мају 1960. годиае стварањем такозваних космичких бродова-сателита. To су били огромни вештачки сателити који су ce од осталих „спутњика” разликовали по томе што су y себи носили кабину предвиђену за неко живо биће и што су били тако опремљени да су ce y целини, или по деловима могли вратити на површину Земље. Први космички брод-сателит успостављен je 15. маја 1960. године. Био je тежак 4.540 кг. У њему ce налазила кабина тешка 2.500 кг каква ће, како je тада званично објављено, „моћи да посл/жи првом човеку који крене y васиону”. На жалост, овај први експерименат није потпуно успео. Било je предвиђено да ce кабина одвоји од космичког брода-сателита и да ce њена брзина успори како би ce спустила према Земљи, где би сагорела y атмосфери. Задатак je био да ce испита телекоманда веза, уређај за одвајање и успоравање. Услед грешке на једном од ракетних мотора на космичком бродусателиту, или на самој кабини, измењен je правац деловања реактивног млаза и, уместо успоравања, „брод” и кабина су повећали брзину и почели су да ce крећу по издуженој путањи око Земље. Оба тела, одвојена, и данас обилазе око Земље по орбити са перигејом 306 и апогејом 690 км и обилазиће, према прорачунима, до половине 1963. године. Други космички брод-сателит лансиран je 19. августа 1960. године. Био je тежак 4.600 кг. Носио je два пса (Стрјелку и Бјелку), 19 белих и 21 црног миша, два бела пацова и разне биљке. Све je то успешно враћено на површину Земље после осамнаест обилазака око ње са грешком од свега 10 километара. О другом коомичком броду-сателиту опширно смо писали y „Васиони” број 4 из прошле године на 110. и 111. страни. Трећи космички брод-сателит испаљен je 1. де_ цембра 1960. године. Ради медицинско-биолошких истраживања y условима васионског лета y кабини овог брода-сателита налазиле су ce опитне животиње пси с именима „Пчјолка” и „Мушка”. У кабини су ce налазиле и неке друге мање животиње, инсекти и биљке. Сем тога, помоћу неколико мерних инструмената вршена су проучавања физике васионског простора. Тежина овог брода-сателита била je, без последњег степена ракете-носача, 4.563 кг. Његова путања je била елиптичког облика. Један обрт око Земље трајао je 88.47 минута. Перигеј је био на висини 180 km, a апогеј 249 км. Услед неке техничке грешке, трећи космички брод-сателит je почео да ce опушта по стрмијој путањи од предвиђене што je довело до наглог и прекомерног загреван>а услед трења о гушће слојеве атмосфере. To je довело до сагоревања овог космичког брода још високо изнад површине Земље којом приликом су погинули и пси Пчјолка и Мушка. Први совјетски вештачки сателит успостављен y 1961. години изненадио je свет својом тежином. To je до почетка штампања овог броја нашег часописа најтеже тело испаљено ракетом са Земље. Овај вештачки сателит лансиран je 4. фебруара y сагласности с планом стварања космичких бродова повећане тежине и усавршавања нових вишестепених

ракета. С обзиром да овај „спутњик” није имао уграђену кабину предвиђену за жива бића он, званично није назван космичким бродом-сателитом. Он ce званично зове „тешки вештачки сателит Земље”. Без последњег степена ракете-носача био je тежак 6.483 кг. Почетни период обилажења око Земље био je 89,90 минута. Висина перигеја je била 223,5 km, a висина апогеја 321,6 км. Нагиб путање према равни екватора био je 64 степена и 57 минута. Дванаестог фебруара 1961. године испаљен je вештачки сателит који je послужио као отскочна даска за лет y међупланетарни простор. Његов перигеј je био на вксини 6.601 km, a апогеј на висини 6.658 км. Са овог вештачког сателита стартовала je космичка ракета која je према планети Венери понела међупланетарну аутоматску станицу. О лету ове међупланетарне станице биће говора на другом месту нашег часописа. У вези са „спутњиком” који je послужио као „отскочна даска” пада y очи велика висина његове путање. До тада ни један совјетски вештачки сателит није постигао тако велику даљину од Земље. Четврти космички брод-сателит лансиран je 9. марта 1961. године. Без последњег степена ракете носача био je тежак 4.700 кг. Почетна висина пери_ геја je била 183,5 km, a апогеја 248,8 км од површине Земље. Нагиб орбите према равни екватора био je 64 степена и 56 минута. У кабини овог брода-сателита налазио ее n'ac „Чернушка”, као и још неки „биолошки објекти”. Истог дана овај „брод” je успешно враћен на територију Совјетског Савеза. Пети космички брод-сателит je y плејаду четвороногих космонаута укључио и керушу „Звјездочку”. Лансиран je 25. марта 1961. године. Основии циљ овог експеримента je била даља провера конструкције брода-сателита и на њему уграђених уређаја одређених за обезбеђење животне делатности човека приликом лета y васионско пространство и повратка на Земљу. Орбиту овог брода-сателита карактерисали су ови основни подаци: Период обртања 88,42 минута; висина перигеја 178,1 км; висина апогеја 247 км од површине Земље; нагиб према равни екватора 64 степена и 54 минута. Тежина брода-сателита била je 4,695 кг без последњег степена ракете. Истог дана када je и лансиран пети космички брод-сателит je успешно враћен на Земљу заједно са живим псом „Звјездочком” и осталим биолошким објектима. Када je овај велики вештачки сателит космички брод лансиран још нисмо знали да je то последњи експеримент пред први човеков васионски лет. To смо сазнали тек 12. априла ове године када je лансиран шести космички брод.сателит који je однео y васиону првог астронаута совјетског мајора авијације Јурија Алексејевича Гагарина. Његов успешан довратак, после једног обиласка око Земље y вештачком сателиту, отворио je човечанству врата Свемира. Према подацима агенције ТАСС, написао Ст. Корда Uspešno spuštanje šimpaiiza Hema smeštenog u kapsuli »Merkjuri« koju je izbacio projektil »Redstoun«, izazvalo je povećani optimizam u prognozama zaostvairenje pirvih čovetecnvih balističkih letova potnoću raketa na prag vasione. Stoga se očekuje da do ovog događaja može doći još u ovoj, 1961. godini u SAD, dok nije isključeno da SSSR-u uspe da čoveka lansira u kosmičkom brodu i u kratkotrajnu satelitsku putanju u istom roku.

24

ВАСИОНА IX, 1961 број 1