Васиона

РУЂЕР БОШКОВИЋ y животу и науци

Ha дан 18 маја ose године навршило ce тачно 250 година од како je y малој али славној Дубровачкој Републици, rada јединој слободној територији на словенском југу, рођен један од наших највећих научника Руђер Jocun Бошковић.

Најстаријих Бошковићев предак о коме ce нешто зна био je његов дед Бошко, по коме je породица добила презиме. Бошко je живео y Орахову (данас Орахов До), селу на ивици Попова Поља, око 5 километара удаљеном од чувеног манастира Завале. О његовом занимању нема података, али можемо предпоставити да ce бавио земљорадњом, као и остали становниди села. Према једноме предању, Koje, истина, није доказано, Бошкова породица доселила ce y Попово Појбо из Босне, a сматрала ce за потомке племићке породице Покрајчић. Отуда ce и Руђер понекад служио печатом са грбом Покрајчића, који су заиста били из Босне, a, по једном мишлвењу, y сродству са династијом Бранковића. БошкО' и његов син Никола, отац Руђеров, бшш су савременици великих ратова које je Аустрија водила против Турске, a y којима je и српски народ живо 1 учествовао' и тешко настрадао, тако да ce после неуспеха хришћанских војски морао масовно исељавати преко Саве и Дунава. Као млад човек, свакако жел>ан бол>ег живота и слободе, Никола Бошковић једнога дана напусти очеву кућу и путем Сланог оде y Дубровник. Ту ce запосли код једкога трговца, Рада Глеђевића. У почетку je вероватно био момак код њега, a касније повереник нека врста трговачког путника и заступника те ј е за рачун свога послодавца много путовао, нарочито по српским земљапродајући и купујући разну робу. Дубровачки грађани, пошто су били под заштитом с ултана, имали су повластицу да могу сло-sодно путовати и трговати по турскоме царству. После извесног времена Никола ce осамосталио, па ce стално- настанио y Дубровнику. Тада je к себи довео оца, a и оженио се> Његова жена Пава била je Дубровчанка, али пореклом из Бергама y Италији, одакле ce још 1610. њен дед по оцу преселио y ДубР°вник. Пава и Никола Бошковић имали су деветоро деце, од којих je Руђер, рођен 18. маја 1711, био осмо по реду. До cbojg петнаесте године Руђер je живео y Дубровнику код родитеља и школовао ce y исусовачком колегију, школи која би унеколико одговарала гимназији y наше време. Виших школа y Дубровнику тада HHje било, па како je дечак марљиво учио и показивао склоности за даљша усавршавањем, одлучено je да настави школовање, и y то y Риму, y тамошњем исусовачком колегију. Исусовци су уживали глас најбољих наставника, a чланови реда имали су обезбеђену будућност, na je било најприродније, за оно време л дубровачке прилике, да Руђер ступи y њихов ред ако жели да постигне највиши ступањ y науци. Тако' je дечак стицајем прилика 1725. године пошао путем који ће му донети научну славу, али и доста непријатности. Рим je био стално Бошковићево боравиште све до године. Ту ]е завршио школовање y римском колегију, докторирао, постао свештелик и професор тог истог колегија. A ту je и CBoje ирве радове објавио, почев од Ivßd. Пошто je већ оио стекао' углед y научном свету, Бошковић 1759. крене на дуже путовање по ИталиЈи, Француско], ХоландиЈИ, Немачкој и Енглеској. уlз Енглеске je пошао за Цариград, да би посматрао пролаз Венере од 6. ]уна 1761, али закаснио je за ову појаву. Сличну судбину имао je и његов француски колега Лежантил, који je појаву могао* посматрати само са брода, јер су Пондишери, куда ce упутио, управо пред његов долазак заузели Енглези, тада y рату са Француском. У турској престоници Бошковић ce разболео и стога y њој задржао седам месеци,, a потом je прешз Бугарске и Молдавије отпутовао за Пољску. У Рим ce вратио тек новембра 1763. Убрзо по повратку y Италију добио je катедру математике на универзитету y Павији. У време Бошковићевог повратка y Италију исусовци су ce спремали да y Милану подишу опсерваторију, па када je наш астроном почетком 1764. посетио Милано>, обратише му ce за савет и помоћ. Бошковић ce брзо и лако загрејао за подизање опсерваторије, радо прихватио 1 понуду да за њу изради иланове, na je поред труда уложио y опсер/" ваторију и доста свога новца. По његовоме

БEOГ P A Д април-јун

ЧАСОПИС 3 A АСТРОНОМ ИЈУ И АСТРОНАУТИНУ

Г О Д И H A IX 1961 број 2