Васиона

предлогу, за потребе опсерваторије преуређен je један део исусовачке палате Брера, израђене су куполе и набављени инструменти. Све je било урађено на најсавременији и најподеснији начин, јер су y Бошковићевој личиости били сједињени и астроном и инжењер, тако да je за нову опсерваторију Лаланд имаО' веома похвалне речи. До довршења опсерваторије Бошковић je живео y Павији, долазећи y Милано само повремено, a онда, 1770, коначно ce пресели y тај град, желећи да ce потпуно посвети раду на опсерваторији коју je сматрао својим делом, и то с правом. Међутим, на опсерваторији je још пре Бошковићевог доласка био Луј Лагранж, француски астроном, који ce сматрао управником опсерваторије од 1763, пре реновирања које je изврпшо Бопхковић. Између двојице астронома ускоро избише несугласице, не само по питашу старешинства, већ и астрономских метода. Иако' je био уверен да има више заслуга за нову опсерваторију и да су његове методе савременије, сматрајући да ce распре између њега и Лагранжа неће лако отклонити, Бошковић поднесе оставку и оде y Франдуску. У Француској му je био понуђен положај управншш оптике за поморство, који Бошковић радо прихвати, јер му није м-орао одузимати много времена, тако да ce могао слободно посветити науци. To je и чинио, уколико га није ометала болест, која га доста често нападаше. Марл>иво je припремао за штампу своја сабрана дела из оптике и астрономије и када су припреме биле завршене оде, 1783, y италијански град Басано, y коме je до 1785. надгледао штампање. Похпто je штампање сабраних дела било завршено, Бошковић науми да пре повратка y Француску обиђе неке италијанске градове. Последњи међу њима имао je бити Милано. После толико година прилике на опсерваторији Брера биле су сасвим измењене. Лагранж je био мртав, a опсерваторијом су уггрављали Бошковићеви ученици, и поштоваоци, y његовоме духу. Они га задржаше нешто дуже код себе. Ту ce после тешке болести и завршио његов живот, 13. фебруара 1787.

Тешко je y једном кратком чланку приказати обимни рад Руђера Бошковића, макар ce задржало само на његовим заслугама за астрономију, a камо ли ако ce жели приказати свеукупна делатност овог свестрано надаренот и разним наукама заокупљеног ума. Стота ће ce овде навести само његови најважнији радови, с напоменом да je овој науци Бошковић посветио највећи број дела међу шима своје прво и своје последње штампано дело ■ —■ иако ce сматра да je његов најзначајнији допринос науци захватио другу o|бласт, a не астрономију. Прво делО' које je Бошковић односи ce на Сунчеве nere. Оно je изишло 1736. Поново ce на ово гштање осврнуо! y својпм

сабраним делима. Бошковић je лично посматрао nere на Сунцу и пашао две методе једну графичку и Једну тригометријску за елемената ротације Сунца из положаја једне nere. Посматрајући астрономске појаве првенствено као математичар, Бошковић ce није много бавио 1 физиком небеских тела. У пегама он види тачке које ce хрећу на површину лопте, a које могу послужити да ce одреди како ce ова лопта обрће око своје осе. To je задатак који себи поставља и који решава. О природи nera, међутим, не износи неко своје мишљење, али га не задовољава ниједЕК» од мишљеша које су шегови савременици изнели о њима, те указује на недостатке свакога од ових мишљења. За Бошковића je најважније да зна, да ли су nere на самој површини Сунца, или пак високо y његовој атмосфери, јер од тога зависи да ли je његова метода применљива или не. Он закључује да nere нису сличне нашим облацима и слаже ce са Шајнером, бар донекле, да су оне на самој површини Сунца, Веома одлучно одбацује хипотезу према којој су nere врхови острва који ce y већој или мањој мери помаљају услед плиме и осеке усијанога океана који прекрива Сунчеву површину, и то на основу личних посматрања. Више планета привукло: je пажњу дубровачког астронома. Почнимо од најудаљеније која je y његово време била позната, од Урана. Откривено од стране В. Хершела 1781,! тело које ће доцније добити име Уран прво je сматрано за комету. Мислило ce да je то нека мала комета без pena. Таква je била и Бошковићева претпоставка y прво* време, па je почео израчунавати путању новога тела замишл.ајући je параболичном. Али резултати нису били задовољавајући, нису ce слагали са положајllма који су посматрани. Онда Бошковић помисли да je ново тело можда планета, те изради нову методу за израчунавање њене путање. Када je нову методу послао своме пријатељу астроному Мешену, овај добије путашу која ce само мали број секунди разликовала од података добијених посматрашима. To je било прво одређивање елиптичних елемената путање Урана. Давно пре Бошковића биле су објашњене појаве код Сатурнових прстенова, a y његово време већ je постојала једна метода за израчунавање њихових положаја. Али Бошковић, који ce увек када je то било могућно служио геометријом, нађе једну нову методу математичког решења појава код Сатурнових прстенова, служећи ce кривом синуса. Метода je веома проста, a даје веома задовољавајуће рез^ултате. Поред неких других проблема y вези са Венером, Бошковић ce интересовао' и за њене пролазе испред Сунца. Два таква пролаза дегодила су ce за његова живота: 1761. и 1769. Ради посматрања првога пролаза, као што je напоменуто, узалуд je путовао до Цариграда, a било je планова да ради посматрања дрУ' гога пролаза отпутује y Америку, али ce овД планови нису остварили. Наш астроном je, [ међутим, имао прилике да посматра два прО'

34

ВАСИОНА IX, 1961 број