Васиона

лаза Меркура и да о својим посматрањима објави две расправе, 1737. и 1753. Приликом првога пролаза посматрао je слику Сунца пројектовану кроз дурбин на заклон на коме je био нацртан круг исте величине са Сунчевим, a приликом другога пролаза служио ce нагаравл.ениж стаклом и посматрао непосредно кроз дурбин. Оба посматрања протекла су са доста тешкоћа, јер' при првоме није имао дурбин са паралактичном монтажом, a при другоме дувао je доста јак ветар и тресао инструмент. Па ипак, Бошковић je успео да из оба посматраша извуче добре научне резултате. Даљи Бошковићеви радови који ce односе на планете јесу: одређивање путање неке планете помоћу геометријске конструкцкје и израчунавање међусобних поремећаја Јупитера и Сатурна. БошковиБ ce такође бавио проблемом израчунаван.а кометских путања. хзеп квд. odЈавио je своју методу израчунавања путање комете, a затим ce на исти проолем осврнуо 1774. Бајзад, са извесним изменама и допунама, његова метода обЈављена je и y сабраним делима. Метода xojy je Бошковић разрадио примењена je на комету од 1773. KOjy je открио iVlecnje. Uh je нашем астроному дао податке о трима посматрањима, те je osaj израчунао путању само мало различиту од стварне путање којом ce кретала комета. Метода je поново проверена на комети од 1779, такође са успехом, иако су положаЈи комете коЈи су послужили за израчунавање путање били много ближи једни другима, него положаји који су употребљени да ce другом методом добиЈе путан>а исте комете. Па и сама Земља била je предмет Бошковићевих истраживања. Он ce нарочито занимао за питање теже и облика наше планете. Првоме питању посветио je две расправе, износећи мишљење да унутрашњсст Земље није свуда истога састава, те да услед тога долази до неправилности код клатна. Осим тога, на клатно и на висак утичу и велике планинске масе ако ce налазе y близини места мерења, те и о тој чињеници треба водити рачуна, јер скреташе виска од нормале у близини неке планине може бити доста велико. Питању облика Земље Бошковић je посветио и теориске и практичне радове. Много je полагао на мерење степена меридиана. По његовоме предлогу мерен je меридиан y Аустрији, на Сардинији и y Америци, a од португалскога крал>а добио je понуду да измери меридиан y Бразилији и изради карту ове земље. Бошковић je предлагао 1 да ce мере и упоредници, јер je закључио да ни они немају свуда исту кривину, na je и њихово мерење потребно ради тачног познавања облика Земл>е. Сам Бошковић, y заједници са француским астрономом Мером, мериО' je лук меридиана између Рима и Риминија, ради одређивања дужине стеоена и исправљања карте папске државе. Меридиан je измерен на дужини од два степена, a добијене резултате астрономи су објавили y посебној

књизи, која je доживела велики успех. Бошковићева начела при мерењу степена предложила je доцније Француска академија наука Лакају, када je кренуо за Африку ради мерења меридиана. Многобројни су Бошковићеви радови посвећени оптици и инструментима. БавиО' ce преламањем и одбијањем светлости, теоријом инструмената, a и конструисањем неких нових типова астрономских инструмената. Пошто ce о свима овим радовима не може говорити, нагласиће ce само' то, да je Бошковић први указао ва неопходност да астроаом упозна грешке свога инструмента и да о њима води рачуна. Сваки инструмент, ма колико био усавршен, има извесне грешке, a оне утичу на резултате посматраша. Ако ce ове грешке са пажшом не отклоне, неизбежно ће ce доћи до погрешних закључака. Ова Бошковићева поставка y науци je опште прихваћена. Заслужује признање и Бошковићев рад на годишњој аберацији некретница, oi чему je писао 1724. Пошто ce светлост креће неједнаком брзином кроз средине различитих густина, предложио je да ce y сврху одређивања аберације посматра кроз два дурбина, од којих би један био напуњен водом. Ова Ботковићева замисао изведена je тек један век после шегове смрти. Ha крају излагања о Бошковићевим астрономским делима треба напоменути да ce он бавио и популаризацијом науке. Постоје два његова дела намењена овоме: спев 0 ! помрачењима Сунца и Месеца и кратак извод из астрономије за једнога поморца. Спев О' помрачењима писан je на латииском, a француски превод прегледао je сам Бошковић, додавши му напомене које служе за боље разумевање стихова. Ове напомене садрже многе занимљиве мисли о разним астрономским питањима, па и о онима којима ce БошковрЉ није бавио y другим делима. За овај спев, објављен први пут y Лондону 1760, Бошковић, већ добро познат y научним круговима, добио je много похвала као песник, па je упоређиван са Лукрецијем и Манилијем. У оном другом делу, писаном за команданта једне дивизије франдуских ратних бродова, изложена су основна знања о небу и небеским телима, њиховим ххоложајима и кретањима, правим и привидним, a обраћена je пажња и на примену астоономије y поморству и на неке инструменте којн су за ту сврху потребни.

Руђер Бошковић заузима сасвим посебно место y културној историји нашега народа. Просторно удаљен од средине из које je поникао, он не одговара ни времену y коме су живели његови сународници. После великога процвата књижевности и науке y XVII веку, зауставл>еног земљотресом од 1667, Дубровник није имао довољно времена и могућности да ce y културном погледу потпуно опорави до укидања Републике

ВЛСИОНЛ IX, 1961 број 2

33