Васиона

2. Сокобањски метеорит, Соко-Бања, Алексинац, Србија. Пао 3. октобра 1877. Камени метеорит. Варијанта хиперстеног хондрита. Три ггримерка са налазе y збирци, од којих je највећи тежак 27 грама, a остали 13 грама. 3. Метеорит из околине Зворника y Босни. Пао 1. августа 1897. Камени метеорит. Сиви хиперстени хондрит. Један комад, тежак 69 грама. Поред ових наших метеорита, y збирци ce налазе метеорити са свих шест континената. Напоменућемо само неколико занимљивих места на којима су пали познатији метеорити, a чији ce примерци налазе y збирци: Бакубирито, Бренхем, Кањон Диабло, Хеџаски метеорит из Ел-Тлахиа, Езелски метеорит, Рио Негро, Виламет и др. Треба напоменути, да то y извесним случајевима представља све што je на дотичном месту пало и

било нађено, a да y већини случајрва представља један мали, али пробран део метеоритског налаза, после пада метеорита. Ha пр, y Кањон Диаблу je пала велика количина метеоритског гвожђа, y Кастел Гандолфској збирци ce налазе егземплари до 5 килограма тешки. Примерци метеорита y колекцији y Кастел Гандолфу су понекада тешки само око пола грама, као што je то случај са метеоритима из Алепа и Ангра дос Pene, a код извесних ce тежина креће око 5 килограма. Тектита y колекцији има са шест места на нашој планети. Из Индокине има 21 комад, из Кине 18, са Филипина 24 и из Тексаса 1. Најтежи тектит je из Далата, y Индокини и износи 28 грама.

Драгослав Ексингер

PLANETARIJUM I ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA U HOŽOVU

Od vremena izbacivanja veštačkih satelita, u Poljskoj je kao i u ostalim zemljama —• došlo do porasta interesovanja za problème astronomi je i astronautike. Popularizacijom ovih' nauka u Poljskoj se bavi izmedu ostalog Sleski Planetarijum. On postoji veé preko pet godina od 4 decembra 1955 godine. Pored planetari]urna postoji i Astronomska opservatorija u kojoj se sem prikazivanja neba vrše i astronomska posmatranja, Seizmološka stanica ko ja se bavi naučnom i didaktičkom delatnošću, dok ée se u meteorološkom paviljonu koji ée se uskoro sagraditi naiaziti Meteorološka i geografsko-fiziéka stanica. Oprema Planetarijum ko ja je na početku obuhvatala samo projekcionu aparaturu (slika 2) i veliki refraktor Zeiss-a (slika 3), kao i tri mala refraktora znatno se povećala u toku pet godina.*) U ovom perioda nabavljeni su instrumenti kao: projektori pomračenja Sunca i Meseca, projektor komete, dupli astrograf Zeiss (prečnik objektiva 20 cm, žižna daljina 1 m), teleskop Maksutova (prečnik 19 cm), izrađen u Planetari) umu, velika obrtna karta neba izrađena u Planetarijumu, mikrofotometar MF-2, telurium, dva kompleta seizmografa (Wiechert i SK-58), kinoaparatura za projekciju filmova široke i uske trake, filmska kamera AK-16, oprema fotolaboratori) e, mehaničke i radiotehničke radionice kao i niz pomoćnih uređaja za opservatoriju i ostale Objekte. Sad je počela izgradnja ceiostata čije dovršavanje se predviđa još ove godine (optika za celostat izrađuje se u Planetarijumu). U periodu posto) an ja planetari) urna razvile su se razne forme delatnosti. Evo najvažnijih: 1) Seanse u Planetarijumu 2) Prikazivanje neba u Astronomskoj opservatoriji i na terenu

3) Predavanja iz oblasti astronomi) e, astronautike i seizmologije 4) Konferencije i kursevi za predavače iz astronomi)e i geografie 5) Izložba sa astronomskom, astronautičkom i geofiziékom tematikom 6) Astronomsko-geografske olimpi) ade za školsku omladinu 7) Izrada prosvetnih filmova 8) Projektovanje i izrada školskih pomagaia 9) Obrada popularno-naučnih edicija Ad 1) U Planetarijumu se organizuju seanse na raznim nivoima i sa veoma diferenciranom tematikom. GodiSnj e u njima učestvuje oko 130.000 gledalaca. Kao primer navodimo naslove nekoliko scansi: . »Današnje nebo« »Drevne legende o sazvežđima« »Nebo u raznim zemljama« »Kretanja Sunca« »Bliže Mesecu« »Velika opozicija Marsa u 1956 godini« »Pomračenje Sunca 15-11-1961 godine« »Nebeska tela i način njihovog raspoznavanja« itd. U toku svake seanse prikazuje se kratkometražni film sa odgovarajuéom tematikom i vrše projekcije fotografia izrađenih u ovdašnjoj fotografskoj laboratori) i. Naravno, u repertoar Planetari) urna ulaze samo one seanse koje obuhvataju stalno aktuelni materijal. Tekstovi za njih se snimaju na magnetofonsku traku uz odgovarajući muzički fon. Sada su u pripremi specijalne pesničke seanse koje će sadržati pesme o Zemlji, Simcu, zvezdama i Mesecu.

*) Slika 2 i 3 na treéoj strani korica.

76

ВАСИОНА IX, 1961 број 3