Васиона

стице прашине при судару са Земљом губе потпуно своју брзину већ y највишим слојевима атмосфере и полако ce слежу на Земљину површину. Прашина на путањама планета Сакупљање космичке прашине на Земљиној површини, нарочито' y наслагама y дубоким водама океана, омогућују да ce изведе закључак да Земља добија годишње око 5000 тона такве прашине. Израчунавање опште масе метеора које задржава атмосфера дају за исто време сличне цифре. Каква je густина материје y међупланетарном простору на растојању Земље од Сунца? Сматрајући да je установљена количина материје y облику прашине распоређена по целој Земљиној путањи (при одређеној ефективној површини захвата) налазимо да на сваки кубни километар долази око 2 X 10" 8 грама. To одговара броју честица космичке прашине од 1.4 на 1 м 3 ако ce узме да je шихов радијус 10 микрона.

Густина зодијакалне материје може бити оцењена и по чнтензивности зодијакалне светлости, ако ce уведу извесне претпоставке о ефективним размерама честица и промени њихове концеотрације са удаљењем од Сунца. Ha основу услова стационарности, који смо поменули раније, могуће je наћи да je концентрација честица прашине приближно обрнуто пропорционална растојању од Сунца. Уводећи неке вероватне претпоставке о карактеристикама. расипања светлости, налазимо да je оитичка дебљина. зодијакалне материје на растојању радијуса Земљине путање света 10* 7 . To одговара, отприлике двема честицама размере 10 микрона на 1 км 3 , што ce слаже са раније наведеним сценама. Наше Сунце je, дакле, окружено разређеним прашинастим облаком, чије постојање говори о постојању планета. Приметимо да постоје и извесне звезде које имају широки омотач од прашине. Да ли то можда није посредан наговештај да те звезде имају своје планете? „Природа“, № 3, 1961. год.

В. Г. Фезенков

О једној занимљивој збирци метеорита

У астроеомској опсерваторији Кастел Гандолфо ce налази једна врло богата и занимљива збирка метеорита из свих крајева света. О тој богатој и класичној збирци ce мало знало све до године 1957., када je објављен попис метеорита, који сачињавају поменуту збирку. У основи, ту збирку je почео да формира један човек, минералог по струци. To je био познати француски минералог Адријен де Мороа. Он je од ране младости волеО' минерале и скупљао их где год му ce за то указала прилика. Успео je на пр. да створи збирку од 10.000 пробраних минерала и да их лепо класифицира и опише. Убрзо je noчео да ce интересује и за метеорите и да их прикупља. Његова збирка je расла и ускоро je сн могао да ce похвали, да има једну од најбољих збирки на свету. Он je многе уникате и велику количину дупликата метеорита поклонио научним установама и високим школама за њихове збирке и кабинете. Највећи поклон je учиеио тадањем Руском рударском институту. Због тога je био одликован високим одликовањем Св. Станислава. Де Мороа je живео врло дуго (1848,—1935.), тако да je имао прилике да прикупи велику количину метеорита. Он je године 1909. каталогизирао метеорите y свом поседу и установио je да има метеорита са 381. места на нашој планети. Године 1935., после његове смрти, највећи део његове збирке je поклоњен опсерваторији y Кастел Гандолфу, која je збирку сместила y свој музеј, заједно са 1800 ранијих примерака метеорита, које je поклонио сам Де Мороа, још 1905, године.

Поред метеорита добијених од Де Мороа, y збирци y Кастел Гандолфу ce налазе и још неки други метеорити добијени од разних дародаваца. Међу њима ce истиче и известан број тектита, које je поклонио, недавно, Мек Нали из Џорџтаунске опсерваторије, y Вашингтону. Де Мороаова збирка метеорита je благотворно утицала y још једном смеру. Захваљујућн њој, y Кастел Гандолфу je формирана Астрофизичка Лабораторија, y којој су постигнута запажена сдкрића y области метеоритских проучавања и још y неким областима. Колекција метеорита садржи y себи метеоритско гвожђе (гвоздене метеорите), затим камене и најзад мешовите. Осим: тога, као што je напоменуто, посебну групу сачињавају тектити. Укупно има метеорита са 430 места на нашој планети и тектита са 6 места. Метеоритског гвожђа има са 161. места, метеоритског камења са 242 места и мешовитих са 27 места. Каталог метеорита y коме су сви пописани je објављен године 1957., a метеорити y шему су пописани азбучним редом. После тачне локације, дата je година налаза, минералошкохемкски састав, број примерака и тежина. Оно што нас посебно интересује je то, да y збирци има и метеорита из наше земље, a посебно из Србије. Навешћемо те случајеве: 1. Метеорит са планине Јелице, Србија. Пао 1. децембра 1889. године. Камени метеорит. Једна врста амфотерита. У колекцији ce налазе три комада, највећи има 130 грама, a остала два 15 грама.

БАСИОНА IX, 1961 6р i 3

75