Васиона

šini same pianeta Najbolje je posmatrati ga u perioda opozicije ko ja se ponavlja svake druge godine, naročito ako nije suviše blizu horizonta. Da bi se jasnije debili detalji veoma je korisno upotrebiti crven ili narandžast filtar, tako da se poveéa intenzitet tamnih polja (mora) a oslabi sjaj svetlih predala (kontinenata). Od polarnih kapa južna je pogodnija za posmatranje jer kada nam je okrenuta južna hemisfera onda nam je Mars najbliži. MALE PLANETE. Posmatranje asteroida iziskuje veća uveličanja. Na njima se ne vide detalji tako da se amatersko posmatranje ovih nebeskih tela svodi u glavnom na opisivanje položaja u odgovarajućem sazveždju i na uočavanje promene sjaja, »L’ Astronomie«, 1961/1 R. D.

МАЛО ПОДАТАКА O ПЛАНЕТИ ВЕНЕРИ Пречник износи 12 400 Км. (Земља 12 740) Маса износи 0,81% Земљине масе Запремина износи 0,87% Земљине запремине Густина 5,1 (Земља 5,5) Тежа на површини износи 1/88 Земљине теже Сјај Венере je 13 пута јачи од сјаја Сиријуса Средње одстојање од Сунца износи 0,72 А.Ј. или око 108 милиона Км. ФАЗЕ. Када je најдаља од нас онда je y пуној фази, када je најдаља од Сунца онда je y једној од квадратура, a када нам je најближа онда je y -виду српа. АТМОСФЕРА. Површина планете je обавијена облацима. Ross je 1927 г. снимио и нашао да ce само на снимцима y ултраљубичастој боји примећују светле и тамне nere. Светле су облаци слични цирусима Земљине атмосфере, a тамне су пукотине y облацима кроз које ce може назрети унутрашњи слој Венерине атмосфере који je жућкасте боје. Ross je рачунима дошао до закључка да ce пукотине налазе близу екватора a полови су на врховима српа. Спектрографски je утврђено да састав атмосфере изтледа приближно овако. Кисеоника има врло мало, око хиљаду пута мање него y Земљиној атмосфери. Водене nape има само y траговима. Најважнији састојци су: угљен оксид и формалдехид. Дакле загушљива и смрдљива атмосфера, ни мало привлачна. Буре су и много чешће и много јаче nero на Земљи. РОТАЦИЈА. Још није сигурно утврђено колико ова траје. Белополски je нашао да дан траје 34 h 30 m , Пикеринг 68 h , Стевенсон 8 Земљиних дана, Krauss 22h 17m, Dollfuss тврди да на Венери y опште нема дана тј. да и дан и година подједнако трају 225 Земљиних дана. ГОДИШЊА ДОБА су проузрокована нагибом планета према равни њене орбите. Cooper je, полазећи од идеје да су слојеви облака ситуирани паралелно са екватором Венере, израчунао да угао планетине површине према њеној орбити износи 32 степена, што су потврдили и доцнији стручњаци. Годишња доба су према томе могућа на Венери. КЛИМА. Влажност je према Arrhenius-u три пута већа но y Конгу, средња температура износи 29 степени. Маса облака око планете задржава топлоту. Али пошто y атмосфери има много угљеног оксида површина Венере je пустиња са које све одувају страшни циклони, самуни и буре. Међутим од 1957. год. преовлађује супротно мишљење, по коме je температура минус 70, тако да на површини планете не може бити жутог Сахарског песка него само бескрајан залеђен океан и тај лед управо. рефлектује познату сјајну светлост Венере. Кузмин и Саломоновић су 1960. год. помоћу радио-телескопа 17 дана после конјункције Венере са Сунцем, када je била најближа Земљи, нашли да je средња температура + 170, a y пределима y којима je Сунце y зениту достиже 300°, да би ноћу пала на нулу. Разлика између ранијих мерења и овог последњег потиче отуда што ce раније температура могламерити само y највишим па дакле најхладнијим слојевима Венерине атмосфере, док радио телескопи пробијају атмосферу и тако доспевају до тла.

ОКЕАНИ. Пошто планета јако рефлектује светлост океани мора да су вода или нешто слично води, можда петролеј. To би значило да cé Венера налази y стању y коме je Земља била пре више стотина милиона година. To би онда даље могло указивати на то да тамо живе неке чудне животиње са калциумским оклопима или силикатним штитовима. Барабалов тврди да тамошњу фауну сачињавају протозое, црви и арахниди. рд .

Supernova u NGC 3003 Paul Vild, sa Astronomskog Instituta, Univerziteta u Bernu, pronašao je 17. februara 1961. u spiralnoj magiini NGC 3003, u sazvežđu Malog Lava, jednu supernovu, koja je bila 15. prividne veličine. Zyezda je bila udaljena od centra spiralne magline 0. 5 istočno i 0.’3 severno. Zvezda je snimana sve dok mje opala na 18. prividnu veličinu, na opservatoriji Cvajg u Cimervaldu, blizu Berna. Ovo je peta supernova koju je Paul Vild do sada uspeo da pronade. »Orion«, broj 72, Aprii—juni 196Ì.

Dragoslav Eksinger.

Pronalazak snega na Jupiterovim satelitima Džerald Kviper, poznati američki astronom i direkter Mak Donaldove opservatorije u SAD, koji se posebno bavi proučavanjem pianeta, našeg pianetskog_ sistema je izvesno vreme proučavao Jupiterove satelite: Evropu i Ganimeda, tj. satelite br. II i 111, u infracrvenoj svetlosti. Dok su sateliti I i IV, tj. Io i Kalisto reflektovali čistu Sunčevu svetlost, dotle su u spektrima satelita 111, a posebno satelita 11, u intervalli od 15 do 25 hiljada angštrema primećena tamnija mesta. Na osnovu toga i drugih faktora, kao sto je na pr. veliki Evropin albedo, Kviper izvlači zaključak, da na površini tih satelita ima ШО u obliku snega. Prema: »Sky and Telescope« i »Orionu«.

Dragoslav Eksinger.

Ü potrazi za zvezdama tipa W UMa U jednom kratkom saopštenju, koje je objavljeno u »Publications of the Astronomical Society of Pacific«, Februara 1960. godine, dva argentinska astronoma: Horge Sahade i H. Fribes, objavljuju tablieu definitivno utvrđenih i. mogućih zvezda tipa W Ursae Majoris, koje se nalaze u galaktičkim jatima zvezda. To su zvezde: TX Raka, RZ Bereničine Kose, V 412 Skorpije, 10 zvezda u Zmiionoši, koje su obeležene oznakom V i brojevima: 506. 878. 943, 945, 947, 954. 960, 963, 968 i 969. Pored ovih zvezda utabličene su i ove tri zvezde sa dalekog juga: VZ Lenjira, BS i IR Krme. Prve tri zvezde se nalaze u: Jaslicama, jatu Bereničine Kose i u jatu M 7. Zadnje tri zvezde se nalaze u: NGC 6152, IC 2602 i NGC 3532. Zvezde u Zmijonoši su katalogizirane u Opštem katalogu promenljivih zvezda, koji su izradili Kolinder, Trampier i Hafner. Jedan interesantan zaključak su izveli Sahade i Fribes. Starost zvezda koje pripadaju tipu W UMa, a koje se nalaze u galaktičkim jatima iznosi oko 10® godina. Ovaj rezultat treba proveriti. »P. A. S. P.«, Voi. 72, No. 424. Februar 1960.

Dragoslav Eksinger ,

52

ВАСИОНД IX, 1961 број 3