Васиона

DVA VIDA AKTIVNOSTI RUĐERA BOŠKOVIĆA

Ove godine proslavljamo 250-godišnjicu rođenja Ruđera Boškovića, našeg najvećeg astronoma, filozofa, fizičara, matematičara i geodetu XVIII-og stoleća. U doba prvog razvoja pojma relativnosti i pokušaj a da se utvrdi postojanje apsolutnog prostora, u drugoj polovini prošlog veka, skrenuta je pažnja na radove Rudera Boškovića, koji je čitavih 120 do 150 godina rani je, dao svoju originalnu predstavu o materiji i prostoru, svodeči Njutnovu šilu privlačenja izmedu materij alnih tačaka na poseban slučaj opšteg zakona sila koje deluj u u materij alnom svetu. Od tog vremena pa do danas kod nas je o Boškoviču dosta pisano. Pa ipak, čini mi se da smo još daleko od jasni je predstave o ovom izvanrednom geniju, čoveku, koji je, živeči dugo u Rimu kao istaknuti naučnik isusovačkog reda, imao prilike da dode u dodir sa naučnicima i literarnim predstavnicima mnogih zemalja. U svojoj 37 godini izabran je za dopisnog člana Akademije nauka u Parizu, u trenutku kad je več bio uticajan član u rimskem literarnem društvu Accademia degli Arcadi. Deset godina kasnije, 12. XII. 1758, izabran je za člana Akademije nauka u Petrogradu, a 15. I. 1761 za člana Akademije nauka u Londonu (Royal Society). Bošković je po prirodi bio društven i umeo da stekne naklonost največih državnika svoga doba, u društvu kojih »bi inprovizirao elegantne stihove kakvu čovjeku visoka položaja, prijatelju ili kojoj gospodi«. (A, 184).*)

Ova osobina Boškovičeva, povezana sa njegovim zaista nadprosečnim naučnim kvalitetima i pripadanjem isusovačkom redu, koji je po svima mestima Evrope imao svoje kolegije, organizaciono čvrsto vezane za centralu u Rimu, omogučili su Boškoviču da se u svim kulturnim centrima Evrope nade u krugu prijatelja i poštovalaca, te ga slobodno možemo smatrati gradaninom Evrope svoga vremena. U kratkom tabelarnom pregledu, služeči se podacima akademika Markoviča, našeg najboIjeg poznavaoca Rudera Boškoviča (A, G) da-

jem ovde kratku biografiju Rudera Boškoviča, koji se rodio u Dubrovniku 18 maja 1711, a umro u Milanu 13 februara 1787 godine, poživevši 75 godina 7 meseci i 26 dana.

*) Pri izradi ovog članka služio sam se sledečem literaturom, koja je u tekstu navedena skračenom oznakom i stranem: 1. Dr, Željko Markovič: »Ruder Boškovič«, Almanah Baškovič, 1950; skračenica: A. 2. Akad. Željko Markovič: »Ruder Boškovič«, Grada, knjiga 11, Zagreb 1957; skračenica: G. 3. Roger Joseph Boscovich: A Theory of Natural Philosophy, Latin English Edition, London, 1922; skračenica: Th. 4. Vladimir Varičak: Matematički rad Baškovičev, Zagreb 1910, 1911, 1912; skračenica: M. 5. Dušan Nedeljkovič: Kretanje i relativnost u Boškovičevom »Novom svetu«, Beograd 1958; skračenica; K. 6. Dr. Dušan Nedeljkovič: Teorija prirodne filozofije (osnovni tekst), Kultura, Beograd 1958; skračenica : T.

Mesto boravka i osnovna aktivnost. Dubrovnik; pismenost naučio kod kapelana crkve sv. Nikole. Niže obrezovanje u KolegijumU isusovaca u Dubrovniku. Rim; (Coli. Romanum) i raznim mestima Italije po zahtevu Rimske kurije. Napisao 42 naučna rada. 1747 mesec i po dana u Dubrovniku. Beč; po diplomskom poslu Republike Lucca. Sređivanje, pisanje i priprema za štampu dela: Teorija naučne filozofije. Rim i Česana; Rad na primedbama Novije filozof/je Dubrovčanina B. Stay a, izdatoj 1760 g. Put u Francusku i boravak u Parizu. Peseta naučnih ustanova, diplomatski rad za Dubrovnik i rad na primedbama za Staya. London; Poseta naučnim ustanovama. Put preko Holandije i Mletaka do Carigrada i boravak u njemu. Bolest i rad na arheološkim beleškama. Put od Carigrada do Rima preko Bugarske, Moldavije, Poljske i Austri je. Izrada dnevnika ovog puta. Profesor matematike na Univerzitetu u Paviji. Problem isušenja pontijskih močvara. Rad na Univerzitetu u Paviji i, paralelno, podizanje i prvi radovi Opservatorije Brera kod Milana. 1769 u Parizu zbog lečenja. Profesor optike na visokoj školi u Milanu sa zaduženjem uradu opservatorije Brera. Radovi na optici i astronomiji. Direktor optičkog centra za mornaricu u Parizu. Radovi na optici i orbitama kometa i planeta. Pescia i Bassano u Italiji. Na osustvu radi pripreme štampanja 5 svezaka: Radovi u vezi sa optikom i astronomijom. Štampan dnevnik putopisa. U Milanu i ostalim mestima današnje Italije. Na zauzimanje bečkog dvora produženo mu osustvo zbog izrade nove karte Lombardije. Bolest i smrt.

U novije vreme, naši stručnjaci koji se bave proučavanjem Boškoviča, posvečuju, sasvim prirodno, veču pažnju njegovim naučnim radovima, te prikazuj u njegov život po to j vrsti delatnosti. Pritom se, unekoliko, počinje o Boškoviču stkati predstava naučnog radnika koji je poj edinim metafizičkim postavkama pokušao da «formalno« dovede u sklad svoj pogled na svet sa zvaničnim pogledom tadašnje crkvene uprave. Cini mi se da ovo ne odgovara liku

ВАСИОНЛ IX, 1961 број 4

101

Vreme boravka 1711—1725 Svega godina 14.5 1725—1757 31.5 1757—1758 1 758—1759 1.5 1759—1760 0.9 1760—1761 0.7 1761—1762 1.5 1762—1763 1.5 1763—1764 1 1764—1770 5.5 1770—1773 3 1773—1782 8.5 1782—1784 2 1784—1787 2.5 1711—1787 75.6