Васиона

Novosti i beleške

РЕФРАКТОРИ И РЕФЛЕКТОРИ Астрономски дурбини ,су ce за 450 година од свога постанка усавршавали великом брзином, тако да први Галилејеви дубрини који су били употребљени y астрономске сврхе, изгледају према данашњим џиновима на астрономским опсерваторијама, као што би Колумбови једрењаци изгледали упоређени са „Наутилусом". Рефрактори су, као што je познато, астрономски дурбини са сочивима, док су рефлектори астрономски дурбини са огледалом и сочивом. Док ce y изградши великих сочива стало код једне, малтене непремостиве границе, дотле ce за конструкцију великих рефлектора са огледалима, још увек пружају велике могућности. Пре сто година je умро енглески ткач, Џон Долонд, који je омогућио својим проналаском израду добрих сочива за астрономске дурбине. Дотада су догледи и дурбини давали прилично мутне и обојене слике предмета. Долондови дурбини су постали појам, захваљујући чињеници да je нејаоноћа слике и њена обојеност тиме била уклоњена. Први већи астрономоки дурбин, који je био врло доброг квалитета израдио je немачки оптичар Фраунхофер, за опсерваторију y Дорпату, године 1824.; пречник сочива износио je 24 см. Дорпат je град Тарту y Естонској ССР. Немачки конструктор Мерд je израдио два чувена инструмента, рефракторе за Харвардску и Пулковску опсерваторију. Оба имају исти пречник сочива (38 cm.), a израђени су 1847. и 1855. Почев од друге половине прошлог века, рефрактори постају све већи и све бројнији. Прославили су ce неки конструктори рефрактора, због изванредног квалитета и прецизности конструкције инструмента. To су били: Кларк, Мерц, Штајнхајл, Анри, Цајс и Граб. Цајсова и Грабова предузећа и данас раде. Највећи рефрактор на свету je рефрактор инсталиран на Јерксовој опсерваторији y САД. Itera je израдио Кларк, године 1897, a пречник сочива износи 102 сантиметра. Највеће сочиво je израдио француски оптичар Готије, за Изложбу y Паризу, године 1900. To сочиво износи 125 см., али није нигде инсталирано. Већа сочива су некорисна, јер губе y прецизности. Рефрактори Београдске опсерваторије и они y Микати, Јапан и Берлину су били идентични, мада су први и други израђени 1930., a трећи још 1914. Све те рефракторе je израдила фирма Цајс. Пречник сочива je 65 см. Први већи рефлектор je израдио Фуко· за Марсељску опсерваторију, пречник огледала износи 81 cm., a монтиран je пре 94 године. До 1908. рефлектори нису били већи од 155 см. Тек тада je учињен нагли скок, када je амерички конструктор Ричи изр-адио маунтвилсонски рефлектор од 254 сантиметра, који je скоро четири деценије био највећи рефлектор на свету. И овде, тј. при изради телескопа-рефлектора Цајс, Граб и Кларк су најзапаженији. Али појављују ce и нова имена: Комон, Ричи, Куде и најзад Андерсон, конструктор маунтпаломарског рефлектора, који има огледало пречника 508 см. Паломарски џин je довршен 1949. године. Ликова опрееваторија y САД, на Маунт Хамилтону, je недавно оспособила велики рефлектор, пречника 305 см. Но, радио-телескопи су по величини далеко премашили и рефракторе и рефлекторе, што je сасвим разумљиво, због неупоредиво лакше конструкције радио-телескопа.

Др агослав Ексингер

Алеја хероја космоса. —· Према писању совјетске штампе y Москви he ускоро почети изградња џиновског споменика, који ће бити посвећен освајачима васионе. Недалеко од главног улаза познате московске ~Изложбе достигнућа народне технике" (ВНДХ) подићи ће ce обелис висок 90 метара. Он ће симболички приказивати полетање ракете која ce устремл>ује ка васионским пространствима. Ка том обелиску водиће, почевши од садашњег „Проспекта мира“, широка и прилично дугачка „Алеја хероја". На цочетку ове алеје, тачно насупрот обелиску, биће постављен велики кип „оцу астронаутике" Константину Циолковском. С леве и десне стране алејo ређаће ce бисте оних личности које су дале знатан допринос освајању васионе. Међу првима биће постављене бисте Јурија Гатарина и Германа Титова.

Подножје 90 метара високог обелиска биће читава зграда, Она ће бити саграђена од мрамора опточеног титаном металом који задржава свој сјај и блесак и после многих деценија. У унутрашњости зграде налазиће ce музеј историје освајања космоса. Једна од просторија биће уређена као командна кабина васионског ракетног брода. Посетиоцима који седну y фотеље y овој кабини и притисну на одређено дугме дочараће ce илузија међупланетарног лета. С. К.

Razdvojila moć čovečjeg oka. 1924 godine D. Maksutov je našao da normalno oko čoveka može da razdvoji , objekte na uglovnom. rastojanju od 128”. (To znači da ne možemo razdvojiti objekte koji se nalaze na uglovnom rastojanju manjem od 128”). U Astronomskem kružoku Moskovskog planetarija vršeni su novi opiti po ovom problemu. U eksperimentima učestvovalo je 8 posmatrača: 4 između 16 i 17 godina, i 4 između 35 i 45 god. starosti. Postnatrači su imali pojedinačnih 2 —B merenja. Pomoču veštačke dvojne zvezde dobljeni su sledeči rezultati: razdvojna moč prve grupe posmatrača je 100 —120”, a grupe sa starijim članovima između 130” i 160”. Vidi se da je nenaoružano oko mladeg čoveka znatno osetljivije. (»Bjuletenj VAGO«) T. Đ.

114

BACHOMA IX, 1961 6poj 4