Васиона

data viza za Američki raketni kongres u Njujorku, te su morali napustiti tie Sjedinjenih država na sam dan otvaranja tog Kongresa. Ovo poslednje je, u stvari, jedna tačna verzija od mnogih koje su se proturale sa više ili manj e tendencija, pa obmanule i pisca ovih redova da jednu od njih, netačnu, još iz Njujorka javi redakciji vazduhoplovnog. lista »Aerosvet« naime da je sovjetskoj delegaciji u poslednjem trenutku dato produženje vize, ali da su oni odbili zato da je koriste. Astronautički kongres u Vašingtonu nije doneo nista senzicionalno novo, več je odražavao mnogostrane napore na danas več praktičnom polju vasionskih aktivnosti. Na njemu su ozbiljni stručnjaci diskutovali o konkretnim pitanjima letenja u vasionu, iznosih rezultate dobljene do danas, kako one sa robotispitivanja, tako i one iz čovekovih priprema za nove, duže misije u treču dimenziju. Za žaljenje je da, dok su Amerikanci obilato govorili o svojim planovima za osvajanje vasionskog prostora u bliskoj budučnosti i davali filmove o več realizovanoj tehnici, sa Sovjetske strane nije bilo nikakvih detalja niti fotografija o raketama-nosači-

ma osnovnoj tehnnici koja je doprinela ogromnim uspesima i nesumnjivom vodstvu Sovjetskog saveza u vasionskim istraživanjima. Isto tako, nije bilo ni konkretnih izjava o budučim planovima SSSR-a u vasioni. Nekadašnje čisto teorisanje astronautičara več je daleko prevazideno praktičnim rezultatima i analizama iz vasione dobljenih podataka. Otvaraju se široke perspektive primene astronautike u svakodnevnom čovekovom životu, ali i u vojnoj oblasti. Posebno su meteorologija i tehnika veza radio i televizija grane delatnost! gde če se to najpre ostvariti. Nadajmo se da če blagodeti mirnodopske primene daleko premašiti u bilansu doprinos astronautike naoružavanju blokova. Istina, ona uveliko koristi »konjunktura« hladnog rata, posebno »trku ka Mesecu« koja se razvila izmedu Istoka i Zapada i ogromno podiže astronautički potencijal. Ipak, tvrdo smo übedeni da ona neče biti nikada primenjena za uništenje čovečanstva, nego za njegovo širenje na druga, obližnja nebeška tela.

Ing.

Vladislav Matovič

DUBROVAČKI SIMPOZIJUM U SPOMEN RUĐERA BOŠKOVIĆA

Veliki broj jugoslovenskih i stranih naučnika, pozna valaca života i životnog dela Rudjera Boškoviča, sastao se prošlog oktobra u Dubrovniku da bi obeležio dvesta pedesetu godišnjicu rodenja našeg največeg astronoma, a ujedno i jednog od naših največih naučnika uopšte. Proslava Boškovićevog rođenja imala je vid medunarodnog simpoziuma, koji su zajednički priredili Akademiski savet FNRJ, Srpska akademija nauka i umetnosti, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Udruženje univerziteta FNRJ, Savez udruženja matematičara, fizičara i astronoma Jugoslavije u Jugoslovensko filosofsko društvo. Simpoziumu su prisustvovali i delegati drugih naučnih ustanova i udruženja, pa i delegati Astronomskog društva »Rudjer Boškovič« i Astronomske opservatorije u Beogradu. Na programu simpoziuma, koji je trajao od 6 do 11 oktobra 1961, nalâzio se ciklus predavanja sa svrhom da se Boškovičeva delatnost u raznim oblastima što bolje rasvetli. Boškovičeva delatnost je, medutim, toliko obilna, da i pored veoma raznovrsnog programa i niza naučnika raznih grana koji su u njemu učestvovali, ona nije bila u potpunosti obuhvačena. lako je Boškovič veoma mnogo zadužio astronomiju, ovoj grani njegove delatnost! bilo je posvečeno samo jedno predavanje. Njegov diplomatski rad, koji još uvek čeka svoga istoričara, nije ni dodirnut, a ne treba podvlačiti da nema nikakvog nagoveštaja o temi »Boškovič čovek«, iako bi ona bila veoma zahvalna za obradivanje. Veči broj najavljenih predavača iz zemlje i inostranstva nije došao na simpozium, niti je blagovremeno poslao svoja predavanja. U toku pet radnih dana simpoziuma održana su sledeča predavanja: 6 oktobra: Željko Markovič, Zagreb: »Život i delo Rudjera Boškoviča« Dušan Nedeljkovič, Beograd: »Jedinstvo filozofije, nauke i prakse i jedinstveni zakon kod Boškoviča«. Marie Antoinette Tonnelat, Pariz; »Idealizam u savremenim fizičkim teorijama«. 7 oktobra: Vasco Ronchi, Firenca: »O Boškovičevom De lumine« Johan Holtsmark, Blindera: »Promena problema kontinuuma u fizici« Pierre Costabel, Pariz: »Uloga kontinuuma u stvaranju Boškovičeve misli« Dragiša Ivanovič, Beograd: »Poj am vremena i prostora kod Boškoviča« Tatomir Andelič, Beograd: »Sila kod Boškoviča«

Lancelot L. Whyte, London: Boškovičev atomizam i cestice 1961« Ludwig Flamm, Beč: »Razvoj Maksvelove elektrodinamike i- R. J. Boškovič« A. Pollkarov, Sofija: »Boškovič i savremena atomistika« 9 oktobra: Churchill Eisenhart, Vašington: »Ruder Boškovič i kombinacija posmatranja« Mirko Dražen Grmek, Zagreb: »Doprinos Dubrovnika matematičkim i fizičkim naukama do Boškoviča« Sreten Šljivič, Beograd: »Optika u Boškovičevim delima« Pavle Miljanič, Beograd: »Povodom težnje nekih modernih fizičara da se ne prizna postojanje jedne opšte posredne i prenosne sredine« Armin Teske, Varšava: »Boškovič i mehaničko shvatanje prirode« Nikola Cubranič, Zagreb: »Boškovičevo delo u geodeziji« Dorde Nikolič, Beograd; »Ruder Boškovič i moderna geodezija« Hans Straub, Rim: »Boškovič i početak gradevinske statike« 10 oktobra: Vladimir Fok, Lenjingrad: »Nekoliko primedaba na Ajnštajnovu teoriju gravitacije« (predavanje pročitano jer preda vač nije došao) Màtrai Làsloné Zemplén Jolàn, Budimpešta: »Utica j Rudera Boškoviča u Madarskoj« Žarko Dadič, Dubrovnik: »Boškovičeva metoda odredivanja putanje kometa uporedena sa Olbersovom« Caslav Stanojevič i Zoran Pop-Stojanovič, Beograd; »O nekim osobinama merenja funkcija u Boškovičevom prostoru« 11 oktobra: Alma Sodnik, Ljubljana: »Uticaj Boškovičeve filosofije na slovenačke tekstove XVIII veka« Vladimir Filipovič, Zagreb: R. Boškovič kao preteča prirodne filosofije našeg vremena« Josip Torbarina, Zagreb; »Boškovič u Engleskoj od 24 maja do 20 decembra 1760« Kao što se vidi največi broj predavača osvrnuo se na Boškovičeve radove o prostora, vremenu, atomima i o njegovim fllosofskim pogledima. Simpozium je pokazao koliko su razgranate bile Boškovičeve ideje, te je još jednom potvrdeno da lik ovog našeg velikana nije ni toliko godina posle njegove smrti u potpunosti rasvetljen. N. J

ВАСИОНА IX, 1961 број 4,

113