Васиона

tehnici organizacije ovog Kongresa bio prilično siromašen. Pa, iako su delegati letimično obišli za vreme Kongresa laboratorije za fiziku plazme, udarnih talasa i nuklearnu fiziku Universiteta Merilend i Vasionski centar Godard američke Nacionalne uprave za vazduhoplovstvo i vasionu (NASA), ova priredba mnogo je izgubila otsutnošću prvih astronauta Gagarina i Titova, Separda i Grisoma, tim pre što namerno nepozivanje istih iz političkih razloga baca senku otsutnosti dobre volje za naučnu saradnju u vasionskim aktivnostima. No, prisutni su, zato, bili većinom več poznati vodeči astronautički stručnjaci iz oko 30 zemalja, na čelu sa svojim doajenom, starim svetskim pionirom astronautike prof. dr. Hermanom Obertom, zatim današnje »zvezde« koje igraju vrlo istaknutu ulogu u svojim zemljama u programima leta u vasionu prof. dr. Leonid Sjedov, pretsednik lAF-e i Komisije za meduplanetni saobračaj Akademije nauka SSSR i dr. Verner fon Braun, direktor Vasionskog centra Maršal u Hantsvilu. Osim toga bilo je preko 1,000 drugih ne manj e zaslužnih stručnjaka za razvoj vasionskih nauka i tehnike. Plenarni sastanci lAF-e Dva plenarna sastanka lAF-e održana su, na žalost, istovremeno, sa vrlo zanimljivim naučno-tehničkim predavanjima, a u prisustvu delegata 26 zemalja, od ukupno 50 država čije su nacionalne raketne i astronautičke društvene organizacije učlanjene u lAF-u. Važniji zaključci ovih zasedanja odnose se na dalje aktiviranje lAF-e, kroz pojačani rad u Medunarodnoj astronautičkoj akademiji i Medunarodnom institutu za vasionsko pravo, na rad na izdavanju redovnih publikacija, na izradu višejezičkog raketnoastronautičkog rečnika i razmenu stručne dokumentacije itd. FNRJ, preko svojih pretstavnika na Kongresu uzela je na sebe obavezu da razradi detaljni plan aktivnosti na polju razmene astronautičke dokumentacije, pre svega izmedu društava učlanjenih u lAF-i, kao i da predloži načrt dopune univerzalne decimalne klasifikacije u raketnoj tehnici i astronautici. U cilju koncentrisanja napora lAF-e, rešeno je da se njeno sedište premesti u Pariz, gde če biti spojeno sa Astronautičkom akademijom. Novi pretsednik lAF-e je francuski akademik dr. Žan Peres, pa če i to, kao i prisustvo pretsednika Astronautičke akademije dr. Teodora fon Karmana u Parizu, zajedno sa tesnim povezivanjem sa UNESKO-om, omogučiti konkretniju i siru delatnost kancelari j a Medunarodne astronautičke federacije, onakvu kakva treba da bude, da bi odgovarala sve večim obavezama i zadacima koji se pred nju postavljaju na pragu novog, vasionskog doba i pred prva iskrcavanja čoveka na druga nebeška tela. U novi Biro lAF-e izabrani su; njen bivši pretsednik, član Akademije nauka SSSR dr. Sjedov, dr. Pikering (SAD), direktor Laboratorije za mlazni pogon Kalifornij skog tehnološkog instituta ko j a rukovodi projektima leta na Mesec i planete NASA-e, dr. Sepherd (Engleska), bivši pretsednik Britanskog meduplanetarnog društva i saradnik Evropskog centra za nuklearnu energij u, dr. Tabanera, pretsednik Argentinskog meduplanetamog društva i jedan od pionira XAF-e, dr. Bonev, član Akademije nauka Bugarske kao buduči organizator Kongresa, g. Hejli (SAD) kao savetnik lAF-e i ing. Štemer (S va j carska) dosadašnji desetogodišnji, zaslužni sekretar ove Medunarodne organizacije za počasnog sekretara. Sledeči Kongres lAF-e održava se oktobra meseca 1962. godine u Sofiji a 1963. godine u Argentini, pod uslovom da ova obezbedi prevoz evropskih delegata u Argentinu avionom, po sniženim cenama. O predlogu Jugoslavije da se Kongres lAF-e održi 1964. godine u Beogradu, nije donesena zvanična odluka, sa objašnjenjem da je o tome preuranjeno još diskutovati, ali je u zapisnik ušao naš prioritet za domačine ove velike astronnautičke svetske priredbe kroz tri godine.

Rad Astronautičke akademije i Instituta za vasionsko pravo Medunarodna astronautička akademija (lAA), pod pretsedništvom svog direktora, dr. Teodora fon Karmana, jednog od najpoznatijih aerodinamičara svih vremena, sa svoje tri sekcije za osnovne nauke, tehničke nauke i medicinsko-biološke nauke, održala je takode svoj sastanak. Ova mlada a več ugledna naučna organizacija tek razvija svoju delatnost i za sada jedini Jugosloven, njen izabrani član je dr. Radoslav Andjus u sekciji biološko-medicinskih nauka, dok je dr. Tatomir Andjelič, pretsednik JARD-a kandidat koji če biti verovatno izabran još ove godine u sekcij u osnovnih nauka.

Najaktivniji ogranak ovog Kongresa bio je Institut za vasionsko pravo, pod pretsedništvom svog direktora dr. Mihaila Smirnova (FNRJ), pre svega po broju svojih sastanaka u Vašingtonu i broju i kvalitetu pročitanih radova. Kao posledica toga odato je priznanje Kongresa dr. Smirnovu, u vidu Hejlijeve nagrade koja se dodeljuje poznatim svetskim stručnjacima zar vazduhoplovno pravo. Istu su, ovom prilikom, podelili naš zemljak i član uprave Društva dr. Smirnov, sa Amerikancem dr. Kob-Kuperom i Cehom dr. Kopalom. Opšti utisci sa Kongresa Sudeči po početku, tačnije rečeno po svečanom otvaranju Kongresa, mislili smo da če on značiti izvestan prelom u medunarodnoj saradnji na polju astronautike, posebno između »velikih« u vasioni. To se moglo zaključiti na osnovu izjava najistaknutijih ličnosti kako SSSR-a, tako i SAD-a. Naime, i dr. Sjedov i dr. Drajden, pomočnik direktora NASA-e, isticali su potrebu i želju za saradnjom. Na pitanje engleskog delegata Tompsona, dr. Sjedov je odgovorio potvrdno u vezi mogučnosti da sovjetske rakete-nosači u kojima dahas prednjači SSSR ponesu’ instrumentaciju SAD i drugih za to zainteresovanih zemalja. Dr. Drajden, pak, na provokativno pitanje jednog novinara sa galerije ko če prvi biti na Mesecu? posle opreznog odgovora dr. Sjedova da ne raspolaže sa dovoljno elemenata da na to odgovori i da če se to jasni j e videti iz rezultata rada ovog Kongresa, diplomatski je odgovorio da veruje da če i SSSR i SAD to učiniti istovremeno. Ova j optimistički početak je, medutim, demantovan postupcima obe Strane. Sa Strane Sovjetskih delegata nije bilo davanja dovoljno konkretnih podataka o samoj astronautičkoj tehnici koja je omogučila spektakularne njihove uspehe u vasioni, zatim oni nisu do sada kandidovali ni jednog svog istaknutog naučnika u Medunarodnu astronautičku akademiju, niti su dali doprinos raščiščavanju stavova oko pravnog regulisanja problema vasionskih letova. Ništa bolje se nije pokazala ni suprotna, američka, strana. Odbijen je predlog da se pozovu prvi kosmanauti Gagarin i Titov na Kongres, pa nisu bili prisutni ni američki astronaut! Separd i Grisom. Najzad sovjetskim astronautičkim stručnjacima nije iz-

Motel »Meriot«, mesto održavanja Kongresa

112

ВЛСИСНА IX, 1961 6poj 4