Васиона

лиус je живео y другој половини XIII века. Могло би ce закључити да je Пољак .пореклом, јер му поред имена стоји надимак Вителиус Тирингополони или Вителиус из Пољске Тирингије. Оронциус je био француски научник, чије je , лраво име Оронс Фине. Он je живео од 1498. до 1555. Своје погледе je изложио y спису »De speculo ustorio« .. ~ које je изишло на четири године пред његову смрт y Лутецији, тј. Паризу. Геталдић већ y предговору каже, да му je пошло за руком да 1602. године докаже, да било која парабола може да послужи за конструкцију параболичног огледала, које може да упали материју, која ce стави y шегов фокус. Тај свој налаз он излаже на 14 страна свог списа „Неколико ставова о параболи“. Најзад, оп води рачуна и о практичпој примени својих дедукција. Геталдићева извођења су подељена на четири групе. За оне који би желели да ce ближе упознају са овим Геталдићевим радом, од велике je користи превод тог дела на наш језик и савременију математичку форму, који je успешно обавио Др. Јурај Мајцен. Он je придодао и извесне коментаре о самом делу. Превод je објављен y „Раду Ј.А.З.“ y Загребу, 1920., y свесци бр. 223/97. Поред ова два рада, Геталдић je објавио y Риму, године 1607. још три списа: „Обновљени Аполоније“, „Додатак Галском Аполонију“, и „Збирку разних проблема". ~Додатак Галском Аполонију" су допуне на радове Франсоа Виета, који ce трудио да рестаурира и пружи научницима свога времена загубљене списе Аполонија из Перга. Геталдић je свој посао обавио на задовољавајући начин. У „Обновљеном Аполонију" он износи своје нове радове и открића. Најзад, „Збирка проблема", представља колекцију од 41 проблема које je он током времена био поставио, према ондашњем обичају, својим иностраним колегама.

После Геталдићеве смрти, његов брат Јаков Геталдић и његове три ћерке објављују братово и очево најсбимније дело. To je спис »De resolutione mathematica«, који je публикован y Риму, године 1630. Неколико значајних Геталдићевих радова оптичко-астрономске садржине je, нажалост, изгубљено. To су шегови Списи: »De radiis visus« . . . , »De iride«, »De telescopii«, »De speculo ustorio« . . . Геталдић je одредио и геотрафске ширине Дубровника и Истанбула. За географску ширину Дубровника, добио je вредност: 42° 35’. Погрешио je за свега око 3,5 минуте,. јер je права вредност за толико већа. Желео je да са два своја суграђанина, Марином Гундулићем и Игњатом Тудишићем, измери Земљу. Био je одпочео са припремама и саставио je специјалну методу, али je напрасна смрт све прекинула. Мада нам од Марина Геталдића није остало дела астрономске садржине, он ce ипак може сматрати, на основу података савременика, за истакнутог југословенског астроиома, и то по својим радовима y вези са астрономским дурбинима и водећи рачуна о његовом раду на одређивању географске ширине. Марин Геталдић спада y ред оних наших научника, чије ce иже спомињало! y научним круговПма y Европи оног доба, a и касније, са уважавањем и поштовањем, y сразмери са његовим научним опусом. Он je био наш први већи математичар, a осим њега сазвежђе наших математичкоастрономских великана оног доба, сачињавају још: Фрања Петрић (Franciscus Patricius), Марко Господнетић (Marcus De Dominis), Иван Даничић (loanus Hodierna) и најзад временски млађи, али од свих већи Руђер Бошковић.

Драгослав E ксингер

NA XII MEĐUNARODNOM ASTRONAUTIČKOM KONGRESU

Američko raketno društvo (ARS), Američko astronautičko društvo (AAS) i Udruženje za vazduhoplovnu i vasionsku medicinu SAD organizovali su zajednički u Vašingtonu, u vremenu od 1. do 6. oktobra 1961. godine, XII Medunarodni astronautički kongres. On je obuh vatio ne samo čitanje oko stotinu naučnih radova i stručnih izveštaja, več i plenarne sastanke Medunarodne aštronautičke federacije (lAF), sastanke Medunarodne aštronautičke akademije (lAA) i Medunarodnog instituta za vasionasko pravo (IISL), kao i nekih njihovih specijalnih komisija. Iz Jugoslavije, ovim sastancima prisustvovali su: Ing. Vladislav Matovič, sekretar Jugoslovenskog astronau tičkog i raketnog društva (JARD) kao delegat JARD-a i dr. Mihailo Smirnov, u svojstvu direktora Medunarodnog instituta za vasionsko pravo. Evropski delegati putovali su u SAD večinom specijalnim avionom Skadinavskog sistema vazduhoplovnih linija (SAS), iz Kopenhagena, koji je iznajmilo Švedsko meduplanetno društvo (SIS) u ovu svrhu, te time omogučilo prevoz Evropljana u SAD po ceni više nego upola nižoj od onih na redovnim linijama vazdušnog saobračaja.

U naučnom delu programa, koji se odvijao delimično paralelno sa organizacionim sastancima, črtanisu referati grupisani u cikluse koji su se, istovremeno, održavali u četiri sale novog. luksuznog hotela »Mariot«, na prilazima Vašingtona, na obali reke Potomak, preko puta Pentagona. Ovi ciklusi bili su posvečeni sledečim oblastima astronau tike: pogon u vasioni, astrodinamika i vodenje vasionskih brodova, pretvaranje energije za potrebe astronautike, sistemi za sagorevanje sa velikim učinkom, istraživanje Sunčevog sistema pomoču radara i radio-astronomije, bioastronautika, veze u vasioni, vasionski brodovi, najnoviji astronautički rezultati i planovi na medunarodnom polju, instrumentacija i oprema za vasionske letove, konstrukcije za vasionski let i razna opšta problematika osvajanja vasione. Nažalost, organizator nije održao dosadašnju tradicija, te je otštampao samo izvode najavljenih naučnih radova, dok su predavači, samo u retkim izuzetcima, sa svoje Strane, kao na primer Rusi, stavIjali na raspoloženje svojim slušaocima otiske predavanja. Tako se slobodno može reči da je utisak o

ВЛСИОНА IX, 1961 број 4

111