Васиона

НEKA БOШКOBИЋЕВА КОСМОГОН СКА СХВАТАЊА

На Коларчевом универзитету y Београду одржана je 9. XI 1961. свечана академија поводом 250-то годишњице рођења Руђера Бошковића, на којој je друг Др Ђорђе Николић одржао предавање: „Астрономски и геодетски pad Бошковића“, из којега доносимо следеће.

Ако кажемо да je Бошковић написао из астрономије 25 и из гсодезије 6 које дела, y више томова, које научних студија; да je конструисао доста инструмената за астрономске и геодетске радове, који су представљали извесну новину дајући поред њих и методе за ислрављање или елиминисање инструменталних грешака; да je основао опсерваторију y Брери крај Милана, израђену по његовим плановима a делимично и његовим финансирањем, која je y оно време бшта једна од најмодернијих y Европи и имала програм радова какав je век касније увео Струве на Пулковској онсерваторији; да je дао солидне радове о рефракцији и аберацији, о Сатурновом прстену и шеговом изчезавању за становнике Земље, о пролазима Меркура и Венере испред Сунца, о узајамним поремећајима Јупитера и Сатурна; да ce уз Лапласа мора сматрати као оснивач методике рачунања кометских путања; да je ca успехом мерио степен меридијанског лука између Рима и Риминија; да je оснивач теорије грешака и претходник Гаусу и Лагранжу y теорији најмањих квадрата, итд, онда ћете схватити да je немогуће, y једном овако кратком предавању, изнети и најбитније проблеме из његовог стварања на пољу астрономије и геодезије. Зато ћемо ce задржати, и то укратко, само на два проблема no· којима je Бошковић био испред свог доба. Бошковић je нужно Mopao. бити по неким питањима испред свог доба, јер je био први научник који je јасно истакао да je материја састављена из истих честица и да je само различити закони чине различитом. Сетимо ce данашњег тумачења грађе атома: језгро око којег кружи већи или мањи број електрона. Бошковићу je било јасно, да су честица и сила, y неку руку, лице и наличје природе. Модерна физика такође учи да електрон може бити и честица и талас. Поред тога, за Бошковића je атом центар сила. Са таквим схватањима, Ботпковић je могао учити да je y природи све материја, све кретање, да постоји јединство материје.

Поред тога, мада највећи геометричар Европе, Бошковић je први научник који je одбацио геометриско! описивање природних појава и ово заменио динамичким. Наиме, за описивање свих природних појава Бошковић тражи објашњење y њиховом непрестаном кретању, y њиховој законитој повезаности, јер му je било јасно, да y природи све настаје дејством сила које управо) сачињавају све природне појаве. Зато je Бошковићу y тумачењу природних појава, најмоћније оружје управо његов један једини закон сила, које могу бити атрактивнорепулзивне и шегова, такозвана Бошковићева крива сила којом формулише тај закон. Имајући све obos y виду, јасно je, да je Бошковић нужно морао бити испред свог доба y астрономији, када je реч о његовим космогонским схватањима, и, y геодезији» када ce ради о његовим схватањима облика Земље. Бошковићеве погледе на звезде и васиону налазимо делимично y његовом делу Помрачења и нарочкто y његовој Теорији npuродне филозофије. За Бошковића звезде ce налазе на различитим раздал>инама и лебде било y празном простору било y простору тако разређене материје која не пружа никакав отпор њиховом кретању. Данас знамо, да je међузвездани простор скоро празан. За њега звезде имају сопствену светлост као> и наше Сунце и могу бити мање или веће од Сунца. И то je оно што данас знамо. Бошковић je испред свог доба када говори о· температурама које владају на Сунцу и звездама, a што ce види из његових речи, кад каже „да би на самом Сунцу и y звездама наша земаљска тела сагорела y једном тренутку и исчезла y виду најтањег дима“. (Teopuja npupodue филозофије, чл. 469). Њему je јасно, да су те високе температуре последица сила тј. процеса који владају на Сунцу и звездама. Ми данас знамо и за еволуцију звезда. Наиме, знамо да ce звезде рађају као звездеџинови, када имају огромну запремину и малу густину. Временом ce кондензују, запремина ce смањује и густина повећава. Напослетку, звезда постаје звезда-патуљак када има врло малу запремину али отромну густину, већу и 50.000 ггута од густине воде, јер су због трансмутације и разбијања атома y тим звездама кроз дугу еволуцију, атоми изгубили своје електроне тако да су код њих

БΕΟΓ P A Д октобар-децембар

ЧАСОПИС 3 A АСТРОНОМИЈУ И АСТРОНАУТИНУ

Г О Д И H A IX 1961 број 4