Васиона

остала само језгра које су скоро слепљена, па отуда и тако велика густина с обзиром да су језгра носиоци атомских тежина. У својој Теорији природне филозофије (чл. 89) Ботпковић предвиђа еволуцију звезда тј. постојање звезда-џинова и звезда-патуљака. Он јасно каже да y једном телу, дакле, звезди постоји известан одређени однос између празног и пунот простора тј. простора y којем ce иалази материја. Раздаљине између честица могу ое смањивати што значи да ce честице могу приближавати једна другој. Јасно je да Бошковић тиме предвиђа кондензацију звезда. Као што ce раздал,ине између честица могу смањивати исто ce тако, каже Бошковић, и саме честице могу делити: на мање честице, дакле, могу ce разбијати. Због тога' долази до повећања густине звезде и то повећање може ићи све дотле док ce честицеделићи не додирну. To je управо· случај код звезда патуљака, код којих ce језгра (делови атома) додирују, када je и постигнута највећа густина. Бошковић јасно каже, да ce y једном телу тј. звезди, густина може и смањивати и повећавати што' би одговарало и пулсацијама звезда. Очигледно 1 je, да je Бошковић y својој Теорији природне филозофије предвидео еволуцију звезда, дакле, њихову кондензацију, постојање звезда-џинова и звезда-патуљака. За Бошковића je васиона, таква каква постоји, ограничена мада огромна. To je и данашње схватање астронома о васиони. Он јасно предвиђа y васиони постојање онога што ми данас познајемо под именом галаксија и метагалаксија. Њутон je, на основу проучавања небеских појава дошао да закона опште гравитације, којк je ипак недовољан да поведе рачуна O' стањима равнотеже која су неопходна за постојање васионе, што je имало за последицу да ce могло говорити како ће због дејства гравитације све звезде једнот дана пасти једна на другу и да he ce васиона претворити y безобличну масу. Бошковић je категорично против могућности: падања звезда једне на другу, против рушења васионе, мада ce васиона могла мењати од доба свог постанка до данас. Из опажања судара и еластичних осцилација, Бошковић je извукао идеју о ! нужном јединству два супротна принципа: атракције и репулзије. Тим законом, његовим: законом атрактивно-репулзивних сила, Бошковић и доказује стабилност васионе. Да бисмо схватили Бошковићеве космогокске идеје морамо ce претходно упознати са Бошковићевим законом атрактивно-репулзивних сила и Бошковићевом кривом која објашњава тај закон. Бошковићев закон сила представљен je кривом DEFGHIKLMNOPQRSTV (сл. 1) y правоуглом координатном систему чији ce почетак поклапа са честицогм А. Раздаљине до других честица (Аа, Ah, АЕ, Ad, AF’, AG, Am, AI, AL, AN, AP, AR, Ao, Av,.. . ) наносе ce на Х-оси a силе било репулзивне (ag, ar, mn,. . ) било' атрактивне ( dh, F’F, op, vs, .. .) на позитивном одиосио негативном делу

Y-oce. Тако, када раздаљина АЕ између двеју честица A и Е опада (Ah, Аа, . . .) ордината расте (hr, ag, .) тј. репулзивна сила може расти до бескоиачности. Дакле, асимптотични лук ED који представља пораст репулзивне силе може ce пружати до .бесконачности a да не достигне асимптоту АВ. Папротив, када раздаљина између двеју тачака расте (Аа, Ah, . . ) ордината тј. репулзивна сила опада ( ag, hr, ..) ta кад постане АЕ репулзивна сила исчезава, Бошковићева крива расте, али ордината мења знак тј. почиње ce јављати дејство атрактивме силе. За раздал>ину Ad атрактивна сила биће dh, на' раздаЛ)ИНИ AF’ она ће бити највећа FF’, после чега разда-

љина расте и даље, али атрактивна сила опада све до- раздаљине AG, када y тачки G престаје дејство атрактивне силе и почиње дејство 1 . репулзивне. На тај начин, y тачкама E, G, I, N, Р, R репулзивне силе непрестано прелазе y атрактивне и атрактивне y репулзивне, после чега сила постаје дефинитивно атрактивна и лук STV представља Њутнову атракцију. Лук STV приближаваће ce бесконачко X-ocu као асимптоти реципрочно са квадратом раздаљина, не достижући je ннкада. Тачке пресека Бошковићеве криве са Х-осом (E, G, I, L, N , P ,R) су значајне тачке првог реда и могу бити двојаке. Тачке пресека које одговарају прелазу репулзивних сила y атрактивне (E, I, N, R) назване су limes cohaesionis и представљају тачке стабилне равнотеже, док су тачке (G, L, Р) y којима атрактивна сила прелази y репулзивну, назване limes non-cohaesionis и представл.ају тачке лабилне равпотеже. Лук Бошковићеве криве. између две узастопне тачке пресека, saßiiCM од физичких појава којима и одговара. Као што видимо Бошковићева крива je y односу на Х-осу заталасана све до последње тачке пресека R после које ce приближује Њутновој атракцији. Бошковић, све природне појаве, своди на свој један једини закон атрактивно-репулзивних сила. Тим ce законом објашњава на пример кохезија, јер ако> ce две честице налазе y двема стабилним тачкама, онда he свако повећаше или смањење њихових раздал>ина имати за последицу повратак тих честица на њихову почетну раздаљину. Исто

ВАСИОНА IX, 1961 број 4