Васиона

konstantna i merljiva veličina vezana za prirodu i pukom slučaj nošču se veoma približava okrugloj cifri u metriskom sistemu jer iznosi 3XI0 3 met/sec. Zbog toga je brzina svetlosti uzeta kao jedinica čiji če se manji delovi upotrebljavati za izražavanje brzina kroz vasionu. Predloženo je da osnovna jedinica nosi ime OPTIK. Veza izmedu ove i postoječih jedinica prikazana je u tablici. Egzaktna brzina svetlosti iznosi 2,99796 X 10 8 misée umesto 3XI0 8 misée. Oreška iznosi 1/15 procenta što predstavlja nešto malo vécu grešku nego kada se za broj π uzme 3,14 umesto 3,1416, i manju grešku od one kada se za šilu gravitacije uzme 32,2 umesto 32,174. Naziv »megaoptik« pokazuje da se radi o praktičnoj jedinici a ne o egzaktnoj ko j a nosi naziv »ajnštajn« ili »roemer« (prema čoveku koji je prvi tačno merio brzinu svetlosti).

Prvo što bi trebalo uraditi, bez obzira da li če se jedinica »optik« prihvatiti ili ne, je prevodenje svih rezultata i merenja u oblasti visokih brzina u jedinice m/m ili km/sec. Kada to bude uradeno preostaje lak posao ako se izabere »optik« treba uraditi sledeče dve stvari: grupisati mere u grupe po 300 i videti koji je to deo od brzine svelosti. Problem logične, pogodne i opšte prihvatljive jedinice je star koliko i nauka i još nije potpuno rešen. Mi treba da se pokrenemo sada na početku vasionske ere, da sistematizujemo svoje jedinice mera kako bismo izbegli uzrok dalj eg nepotrebnog gubitka efikasnosti čovekovog rada. (prema »Missiles and Rockets, April 1959)

Bojana Aleksič

fizikohemičar

Sistem »OPTIK« Red brzina

O ENERGIJI POTREBNOJ ZA FORMIRANJE MESEČEVIH KRATERA I KRUŽNIH PLANINA

Primečeno je da kružne planine i krateri, koji se nalaze u nižinama Mesečeve površine, u tzv. morima, cesto imaju široke osnove. Takve kružne planine su, naprimer, Aristotel i Aristii. Ove tvorevine potsećaju na velika ostrva vulkanskog porekla ko j a se nalaze u okeanima Zemlje. Takvo je, recimo, ostrvo Havaj, koje ima ispod morske površine osnovu prečnika 400 km. Nema sumnje da se Mesečevi krateri morfološki osetno razlikuj u od vulkana na Zemlji, jer stvarni krater kod Mesečevih kružnih planina je relativno mnogo velik, dok je kod Zemaljskih vulkana mali u odnosu na čelu pianinu. Prema našem mišljenju kod Meseca je reč o naročitoj pojavi vulkanske aktivnosti. Vulkani su, ustvari, samo centralni bregovi u krateru. Ovu pretpostavku potvrduju posmatranja sovjetskog astronoma Dr N. Kozireva i engleskog istraživača Meseca H. P. Wilkins-a, koji su kao što je poznato primetili pre nekoliko godina stvarnu vulkansku erupcij u kod centralnog brega kružne planine Alfons.

Sigurno je, medutim, da je velika večina Mesečevih kratera ,i kružnih planina nastala dejstvom unutrašnjih energija. Samo za vrlo male kratere možemo pretpostaviti da su meteorskog porekla. U ovom članku iskoristili smo metodu japanskog vulkanologa I. Yokoyama. Yokoyama smatra da medu energijama vulkanske erupcije najznačajnija je oslobodena toplotna energija. Red veličine termalne energije je 10, 100, nekad 1000 puta veči od ostalih vulkanskih energija. Isti je slučaj i kod stvaranja vulkanskih ostrva. Yokoyama daje sledeči . izraz za količinu energije potrebnu pri formiranju vulkanskih ostrva: E=V σ τ J gde su: V-ukupna zapremina vulkanskog ostrva (naravno zajedno sa delom ispod morske površine), 98

ВАСИОНА IX, 1961 број 4

Red veličina brzina granate 1 — 10 optika j hlperbrzina I 10 100 optika ultrabrzina 100 optiKa — 1 kilooptik kosmičke brzine 10 kilooptika — 1 megaoptik brzina 1 milioptik 10 milioptika 100 milioptika 1 optik 10 optika 100 optika 1 kilooptik 10 kilooptika 100 kilooptika 1 megaoptik metar/sec 0,3 3 30 3x1 0 2 3x1 0 3 3x1 0 4 3x1 0 5 3x1 0 6 3x1 0 7 3x1 0 7 stopa/sec 0,9843 984,3 984300 984.3x1 0 6 kilomelar/čas 1,080 1080 108x10* 108x1 0 7 Mach/morskap vršina 81xI0- 5 0,81 810 Einstein (Roemer) 10- 9 10- 6 io- 3 1