Васиона

лаже за мерење силе теже апарат снабдевен еластичним пером које je y вези ca точкићима и казаљкама. У таквом апарату промена еластичне силе, под утицајем тега обешеног о концу, запажала би ce кретањем казаљки тако да би ce свако повећање или смањење тежине тега могло осматрати. Kao· што· ce види, Бошковића можемо такође сматрати претечом y идеји о конструкцији савремених гравиметара. Такав апарат, каже Бошковић, могао би ce сместити на броду, што би омогућило да ce за време пловидбе мери јачина силе теже на више места Земље. 9. При мерењу степена меридијана Бошковић уводи извесне новине; базисни апарат, радне мере са нанетим подеоцима, нормалну меру и компаратор, троношце, мерење интервала између предње и задње радне

мере; за астрономска опажања уводи микрометар и опажања y два положаја дурбина; код мерења углова, повећање тежине оштрих углова код прелаза са основице на стране троуглова и узимање y обзир тежине опажања код изравнања. Уводи разне поправке за грешке инструмената п опажања. Оснивач je теорије грешака и претеча y теорији најмањих квадрата, Најзад, Бохпковић je био y праву 1752. године када je рекао да he тачно познавање облика и димензија Земље бити. једног дана плод међународне сарадње, коју je он први и предложио y геодетске сврхе, · великог броја мерења и научних радова. И стварно, тек данас знамо нешто више и о облику и о димензијама наше шганете.

ДР

Ђорђе Николић

POTREBNA ЈE NOVA JEDINICA ZA MERENJE BRZINE U VASIONI

Interesovanje ljudi za vasionu postaje sve veče, letovi kroz vasionu su sve češči pa se sve više nameče potreba za postojanjem odgovarajučih standardnih jedinica brzine. Cesto se čuje naziv »hiperbrzina« kojim se označavaju velike brzine. Ova j poj am je, međutim, relativan, jer ima različito značenje za ljude različitih struka: za artiljerce to je brzina od oko 1,5 km/sec —■ veča od brzine njihovih granata; za raketne stručnjake to je brzina za jedan red veličine veča od prethodne preko 10 km/sec; za one koji se bave sudarima sa čvrstim telima u vasioni to je brzina veča za još jedan red veličine preko 100 km/sec. Na prvi pogled izgleda da bi se red mogao zavesti jednostavno ako se brzine podele u odredene grupe. Ovako nešto več postoji u aerodinamici: subsonična brzina brzina u vazduhu do 0,95 Mach-a transonična brzina 0,95 —1,05 Mach-a supersonična brzina l,O5 —5 Mach-a hipersonična brzina 5 —50 Mach-a. Ova terminologija se odnosi na slučajeve kada se telo kreče relativno u odnosu na stišIjivi fluid, ali za opštiji slučaj relati vnog kretanja jednog tela prema drugom, pri čemu gas ne postoji ili nije od važnosti, izraz »sonični« treba da izostane pošto je vezan za zvuk. Novi nazivi treba da sadrže samo izraz brzina, uz prefikse koji bi označavali veličinu: hiper, super i sl. Odmah se susrečemo sa problemom ko ju od nekoliko jedinica koje su u upotrebi, podeliti na manj e delo ve ili umnožiti. Več postoji uobičajena razlika između inženjera i fizičara zbog sistema stopa funta sekunda i santimetar gram sekunda. Podaci o velikim brzinama se navode u jedinicama milja/sec, kilometar/sec, metar/sec, stopa/sec, milja/čas, nautička milj a/čas. Brzina se izražava i u milimetrima/mikrosekundi. Najbolji je način da se odbaci cela

ova smeša i uzme nova jedinica, naravno pod uslovom da se ne poveča postoječa zbrka. Dobar sistem jedinica i mera treba da ispuni nekoliko uslova: a) Prirodno značenje: ako je osnovna jedinica direktno vezana za neku konstantnu i merIjivu prirodnu veličinu lakše če se osetiti značenje mere a pružen je i standard za kalibraciju; b) Numerička jednostavnost jedinica mere treba lako da se deli. Decimalni sistem brojeva nije tako pogodan kao sistem sa osnovom 12. Nesrečni izbor broja 10 za osnovu rezultat je broja prstiju na čovekovim rukama činjenica koja je bila važna primi ti vnom čoveku ali je sada nevažna. Osnova 12 je pogodna jer je lako deljiva sa pet od šest najnižih brojeva, dok je broj 10 deljiv samo sa 3 od šest početnih brojeva, c) Veličina hr o jeva osnova treba da bude tako izabrana da se izbegne rad sa suviše velikim brojevima. Gledano kroz o ve ušlo ve dobre jedinice mera bi bile: jëdinice za vreme jer se zasnivaju na periodu rotacije Zemlje i aritmetički su pogodne; metar je bio u vezi sa Zemljinim meridijanom i dobivene mere za dužinu su najpogodnije moguče u decimalnom sistemu mera; gram mase, kao masa kubnog santimetra vode supstancije koja se uvek može nači i meriti; gram sile kao privlačenje koje Zemlja vrši na masu koja je prethodno definisana. Sa druge strane sistem stopa funta sekunda nije pogodan ni po osnovi ni po brojnim vrednostima. Iz tog razloga nisu pogodne ni jedinice brzine stopa/sec i milja/čas. Od postoječih jedinica nabrojana 3 uslova zadovoljavaju samo metar/sec i kilometar/čas, ali su obe pogodne uglavnom za zemaljske uslove. Za merenje brzina u vasioni pogodna bi bila neka jedinica u čijoj bi osnovi ležala brzina svetlosti. To je

ВАСИОНА IX, 1961 број 4