Васиона

Звездани системи могу бити различитих димензија. Они су јасно одвојени једни од других, као и звезде, јер честице са једних не могу бежати на друге, пошто ce покоравају једном једином закону атрактивнорепулзивних сила. Када смо ce упознали са васионом таквом каквом je замишља Бошковић, поставља ce питање, какво je било шегово мишљење о кретању Земље, a затим и о самом облику. Што ce тиче кретања наше планете, Бошковић he 1746. године рећи, y свом делу о Кометама: „Поштујем Библију и декрете св. Инквизиције те признајем да je Земља непокретна. Међутим, да би ce ствар схватила, узећу да ce она окреће око Сунца као и комете“. Разуме ce, Бошковић je ово могао написати, јер je искористио један декрет Св. Канцеларије из 1616. године који je дозвољавао да ce о кретању Земље може говорити узимајући то кретање као хипотезу. У свом делу „Opera pertinentia ad opticam et astronomiam“ из 1785. Бошковић ће јасно казати, да су нетачни и Брахеов и Коперников систем из простог разлога, јер ce Земља обрће и око своје осе, и око Сунца и да ce ca овим креће кроз васиониски простор. У свом делу „Voyage astronomique et géographique 1770 (Књ. V, чл. 11) Бошковић каже: „Кад кажем непокретна или да ce креће, онда мислим на креташе или релативан мир y односу на известан простор y којем ce налазимо са свим телима које видимо. Схватам, y свим тим телима, y односу на тај простор, неку врсту инерције или предодређености да остану y миру или да ce једнолико крећу гграволинијски било' да je тај простор непокретан, било да je ношен било каквим кретањем. Ако je непокретан, онда ће ce Земља и сва тела која ce налазе y њему кретати. Ако има кретање супротно или једиако кретању Земље, или Јупитера, или каквом другом делу материје онда he тај део материје, или Јупитер, или Земља бити непокретни. Сва друга тела имаће креташе које je сложено из креташа простора и кретања које оно има y том прастору. Obqî може убедити оне који ce плаше да двоструко кретање Землзе, y систему Коперника и Њутна није y супр-отности са библијом. Њих ништа не спречава да сматрају Земљу непокретном и да при томе ништа не поремете y бити ова два система. Међутим, ако тај простор има креташе супротно кретању тела која ce налазе y њему, онда he сва тела имати креташе састављено од сопственог кретања y том простору и заједничког кретања тога простора, У свим тим случајевима, кретања тела затворених y том простору биће увек иста y односу на простор. Како cMOf и ми сами затворени y том простору, нама je немогуће да сазнамо било каквом појавом или размишљањем шта треба мислити о миру или кретању y простору“. Све je ово разлог, поред осталог, што Бошковића морамо сматрати ггретходником модерне рије релативитета.

Што ce тиче облика Земље и ту je Бошковић имао схватање које je било нспред његовог доба. Бошковићева мишљења о облику Земље можемо резимирати на следећи начин: 1. Бошковић говори о облику Земл>е на основу равиотежс течности и на основу степенских мерења. Када говори о облику Земље на основу равнотеже, он je не само први који узима y обзир релативистичко кретање наше планете y простору, већ je и први Европљанин који усваја Њутнов закон гравитације, овај проширује и одбацује Декартову хипотезу о вртлозима. Предлоставља, да je Земља састављена од сферног хомогеног језгра окруженог т-акође хомогеним тачем али мање густине од језгра, што одговара данашшем схватању о структури Земље. 2. За геодетске сврхе није битна нека математски дефинисана површина (сфероид, елипсоид), већ она површина на којој стоје управно правци силе теже. Таква површина je, површина мирне воде, дакле површина вода y релативној равнотежи, која ce наставља испод континената. Она може бити и заталасана. Јасно je, да Бошковић први износи појам о геоиду. 3. Прави облик површине на који би ce свела површина Земље, уклањајући све неправилности планина и брежулака и испуњујући долине, врло je неизвестан. 4. Земља je врло вероватно спл,оштена на половима, али још није познат тачан износ те спљоштености. 5. Постоји несразмерност y расподели маса, како на површини Земл>е тако и унутар н>е. Ово има за последицу: да меридијани нису једнаки, да паралели не морају бити савршени кругови, и скретања вертикала. 6. Скретања вертикала пре су последица пространства континената и мора него поједкначних планина. Она имају систематски карактер. 7. Бошковић je претеча Пратове теорије изостазије. Пре Прата говори о смањењу густине материје испод планинског подручја које je довољно да y великој мери компензира екстра висине тога подручја. Компензацију екстра висина замишл>а као> дејство динамичког процеса експанзију стена које леже испод површине. Поред тога, говори: недостатак силе теже компензира ce вишком материје, y вертикалама, ce компензују сувишци масе са дефектима, ако су одступања између површине Земље и сфероида мале. 8. Облик и величина Земље не могу ce добити искључиво мерењем степена. Потребно je поред геодетских радова вршити номска опажања и геофизичка мереша, тј. мерења промене силе теже како· на копну тако и на мору. У свом ранијем научном раду „О неједнакости силе теже на различитил местима Земље“ (Рим 1741) Бошковић пред-

ВАСИОНА IX, 1961 број 4