Васиона

ПРИВИДНО КРЕТАЊЕ МЕСЕЦА И ПЛАНЕТА

Месец и велике планете увек ce налазе y близини еклиптике али стално мењају своје положаје међу звездама, о чему ce можемо лако уверити ако y извесним временским интервалима нотирамо њихова места y односу на суседне звезде. За Месец ће y ову сврху бити довољан један час или још и мање. За означавање међусобних положаја небеских тела, нарочито Сунца, Месеца и планета, често ce употребљавају следећи изрази. Два тела која имају исту дужту налазе ce y међусобној коњункцији. Ако су поред тога још и близу еклиптике што je чесхо случај са великим планетама стајаће близу једно другом. Опозиција означава разлику од 180° y дужини. Кад je нека од великих планета y опозицији са Сунцем налазиће ce готово тачно дијаметрално супротно од овога, тако да ће излазити y тренутку Сунчевог заласка, кулминирати око поноћи и залазити y тренутку Сунчевог изласка. Елонгација планете je њена дужинска разлика од Сунца и означава ce као источна или западна, према томе да ли планета y дневном кретању иде за Сунцем или испред овога. Како je ширина планета увек мала, елонгација овако дефинисана само ће ce мало разликовати од њихових угловних одстојања од Сунца. Елонгација од 90°, односно положај на средини између коњункције и опозиције, зове ce квадратура. Кретање Месеца из дана y дан тако je брзо да он пређе једном преко целог неба за нешто више од 27 дана. Креће ce, дакле, око 13° дневно истим правцем којим ce креће и Сунце на своме годишњем кретању. Време једног целог оптицаја зове ce синдеричан месец и просечно траје 27. 321661 средњих сунчаних дана односно 27 дана, 7 часова 43 минута и 11.5 секунада. Израчунавање ширине Меседа показују да ce Месед y једној половини свога оптицаја држи северне стране еклиптике a y другој јужне. Највећа његова ширина износи нешто преко s°. Тачке y којима Месец прелази еклиптику зову ce чворови шегове путање, и то узлазни чвор je тачка y којој Месец прелази са јужне на северну ширинУз a силазни чвор je тачка y којој прелази са северне на јужну ширину. Чворови ce при сваком оптицају делимице враћају уназад дуж еклиптике и то толико брзо да за 18.6 година пређу цело небо. Услед тога ce дужина узлазног чвора стално смањује за скоро 20° годишње или 1.°5 при сваком оптицају. Време између два узастопна пролаза Месеца кроз узлазни чвор зове ce драконистичан месец .** Како чвор сваки пут иде за око 1.°5 y сусрет Месецу, a Месец прелази 1/2 степена свакога сата, драконистичан месец je краћи око 3 caia од сидеричног, који ce износ нешто мења y току једне половине године. Иако путања Меседа није стварно велики круг, ми je можемо сматрати таквим ако узмемо да ce кретање обавља y једној равни, која изврши потпун обртај y току 18.6 година са скоро константним нагибом (нешто преко s°) према равни еклиптике. Другим речима пол ове равни опише y току 18.6 година један мали круг пречника 5° око пола еклиптике. Малочас поменуто кретање чворова повлачи за собом и кретање чворне линије линија која спаја узлазни и силазни чвор што проузрокује јаку промену положаја Меседа према хоризонту једнога места на Земљи. Као што Месец два пута

* У еклиптичном координатном систему ce за основну раван узима раван еклиптике. Као и остали координатни системи y астрономији и овај има две сферне координате-ширину и дужину. Сваки велики круг повучен кроз полове еклиптике зове ce ширински круг. Под ширином неког небеског тела подразумева ce лук oboi a круга од еклилтике до тога тела и зове ce ширина a обележава ca ß. Ако je тело северно од еклиптике ширина je позитивна a ако je јужно од еклиптике ширина je негативна. Ширина je дакле y неку руку аналогон деклинације. Међутим дужина небеског тела, која ce обележава ca X, je лук еклиптике од пролећне тачке (у) до ширинског круга тог тела. Рачуна ce истим правцем као и ректасцензија од 0° до 360° и не изражава ce временским мерама, јер ово има смисла само за лук који ce мери дуж екватора. Дужина je дакле аналогон ректасцензијн. Видети скицу 1. ** Назив лотиче од прастаре легенде по којој су чворови, y којима иначе долази до помрачења, глава и pen змаја (латински Draco), митолошког чудовишта које прождире одговарајуће помрачено небеско тело и тако ce оно не види. месечно прелази еклидтику, тако ће два пута y месецу прелазити и преко екватора и

ВАСИОНА XVII. 1969. 1