Васиона

према томе имаће једне половине месеца северну a друге половине јужну деклинацију. Највећа деклинација Месеца, тј. нагиб његове дутаае према екватору, мења ce са положајем чворова. Обадва екстремна случаја приказана су на скици 2, на којој су A Q екватор гледан с поља Е е je еклиптика, y je пролећна тачка. Када je Месечева путања y положају Мт, са узлазним чвором y пролећној тачки, највећа његова деклинадија биће једнака збиру нагиба еклиптике и нагиба његове путање, дакле око 28.°5 тј. 23.°5 +5. Међутим када су чворови после 9.3 године извршили половину свога олтицаја, тако да y пролећној тачки буде силазни чвор, путаља Месеца биће y положају Nn, услед чега ће највећа деклинација бнти једнака разлици између поменутих нагиба 5 дакле 18.°5.

Код Месеца je јако упадљиво мењање изгледа његовог котура. To су његове мене ( фазе ). Лако je уверити ce да ове не почивају на положају Месеца према звезнего према Сунцу. Фаза коњункције Месеца са Сунцем зове ce млад Месец. У овој фази Месец ce не види, изузев ако му je истовремено ширина тако мала да ce као Taiwan округао заклон постави испред Сунца покривајући ово нли потпуно или делимично то je помрачење Сунца. Како Месец дневно прелази око 13° на својој путањи, за које ce време Сунце помери y напред за око 1° на својој путањи, Месец ће ce свакога дана за 12° удаљавати на исток (код нас y лево) од Сунца. Ово удаљавање од Сунца ce зове елонгација, јер my при томе дужина расте. Кад ова источна елонгација, после 7 до 8 дана, нарасте на 90° видећемо га као осветљен полукруг са конвексном страном y десно. To je квадратура или прва четерт. По истеку 15 дана од коњункције наступа опозиција, та ce фаза зове пун Месец или уштап, y којој видимо Месец y виду осветљеног целог дпска. За овим 7 до 8 дана доцније je последпа четврт, сад опет осветљен полукруг али са конвексном страном улево. Млад и пун Месед ce називају заједничким именом Syzygie. Објашњење ових феномена не треба тражити далеко. Месец je лоптасто тело које по затвореној путањи кружи око Земље, a светли само зато што га Сунце обасјава, које je толико далеко да ce зраци који са њега доспевају до разних партија Месечеве путање могу сматрати као паралелни. Стога ће фазе зависити од тога колики je део неосветљене стране Месеца окренут Земљи. Неколико дана пре или после младог Месеца, када je фаза мала 3 може ес поред осветљеног српа видети остатак диска као слабо сив („пепељава светлост”)- Ово потиче од Сунчеве светлости коју Земља рефлектује, јер што нам Месец окреће већи део своје неосветљене стране утолико Земља окреће Месецу више од њене обасјане стране. Циклус Месечевих фаза зове ce синодичан месец (од грчке речи сунодион, састајање.) To je најважнија периода и означава временски интервал који протекне између две исте узастопне Месечеве фазе. Синодичан месец je дужи од сидеричног јер ce Сунце y току 27 дана, потребних Месецу да после младор Месеца изврши један пун оптицај на небу, покренуло за око 21° даље на еклиптици, a како Месец дневно

Ск. 1. AQ je екватор, Р п небески пол, yЕ ft je еклиптика (северна половина), П п je пол еклиптике, Sje звезда, X je дужина, ß je ширина, y je пролетња тачка.

Сл. 2

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

15