Васиона

прелази 13° биће му потребна два дана више да би стигао Сунце. Следећим разлагањем, које важи за средње кретање, још тачније ce може наћи однос између ове две периоде. Ha скици 3 на којој je правац од посматрача С ка Сунцу и Месецу замишљен као пројициран на еклиптику, MS означава заједнички правац y тренутку младог Месеца. По истеку једног извесног времена Месец je стигао до тачке т, a Сунце само до тачке s. Угао mCs je дакле сувишак који има Месец y односу на Сунце, a синодичан месец je време за које овај сувишак порасте до 360°. Ако означимо са A сидеричну годину (365.2564 дана) Т сидеричан месец ( 27.322 дана) М синодичан месец ( 29.530 дана) све изражене истом јединицом, н. пр. средњим сунчаним данима, тада ће средње кре-

360° 360° тање Месеца за један дан износити , Сунца T A 360° 360° a дневни сувишак ће бити једнак —— ——- . T A Однос између три наведене периоде даје нам једначина 360° 360° 360° ~ПГ T ~Аиз које 3 ако су нам познати T и А, добијамо да je A T М = . A-T

а уносећи овде раније показане вредности за A и Т, добијамо да je синодичан месец = 29.530588 средњих сунчаних дана, односно 29d 12h 44m 2.58. Ово je наравно средња вредност. Међутим како je кретање Сунца, a y још већој мери и Месеца, неравномерно, стварни интервали између два млада Месеца или два пуна Месеца могу ce један од другог разликовати за по неколико часова. Пошто ce Месец сваког дана све више удаљује од Сунца правцем ка истоку пролазиће кроз меридијан сваког дана за око 50 минута доцније, a како му ректасценција не расте равномерно ова средња вредност његовог задоцњавања може варирати за око 1 /4 часа. Међутим закашњавање његових излазака и залазака варира још више због варијација његове деклинадије. Кад деклинација брзо расте, може ce догодити, y нашим географским ширинама, да Месец неколико дана узастопде излази скоро y исто време, односно да касни свега неколико минута. Ово ce дешава августа и септембра између пуног Месеца и последње чеврти. A када му деклинација брзо опада цзлазиће за око 1.5 час доцније свакога дана. Најзад још нешто. Месед ce y првој четврти, тј. y источној елонгацији 90° од Сунца s налази близу оне тачке еклиптике y коју Сунце доспева четврт године доцније. Према томе, Месец ће y пролеће y првој четврти имати приближно исту високу деклинацију и исто дугачак дневни лук као Сунце усред лета, a ујесен приближно исти кратак дневни лук и исту малу висину као Сунце усред зиме. За последњу чехврт важи обратно, с јесени ће имати највећу висину на небу. Пун Месец, који je скоро дијаметрално супротно од Сунца, лети стоји ниско a зими високо на небу. Променљивост нагиба еклиптике, па тиме и Месечеве путање према хоризонту може ce оценити по положају узаног Месечевог српа y односу на хоризонт неколико дана пре или после младог Месеца, према томе да ли стоји усправно или положено. Како Месец окреће Сунцу, које је тада мало испод хоризонта, увек конвексну страну, стрм положај еклиптике ће ce познати по положеном ставу Месечевог српа. Због овога ce овакав положај виђа чешће на нижим географским ширинама. Сл. 3.

16

ВАСИОНА XVII. 1969. 1