Васиона

Резултат овог рада био je откриће и каталогизирање од преко три хиљаде двојних, тројних и вцшеструких звезда. Пре Вилхелма фон Струвеа, двојне je изучавао и откривао сер Виљем Хершел. Иако je он имао најмоћнији телескоп свога доба, инсталиран y енглеском приморском градићу Бату, Хершел је после дуготрајних проучавања и осматрања, успео да пронађе свега око 500 таквих звезда. Струве je, y својој капиталној монографији о том предмету, дао каталог и опис 3112 звезданих парова. Он je, на пример, за 2710 парова звезда извршио преко 11000 прецизних микрометарских мерења, ради што тачнијег одређивања положаја. A микрометарска мерења изазивају код сваког астронома успомене на дуге непроспаване ноћи и изузетну концентрацију пажње и прецизностц. Струве je израчунао једну од првих звезданих паралакса. To je била паралакса звезде Bere, или Алфе y сазвежђу Лире. Наравно, тригонометријске паралаксе ce могу израчунати за врло мали број звезда и данас ce оне тако не мере, међутим, Струвеов пионирски рад на овом пољу je био од великог значаја. Геодетски његови радови на мерењу дужиНе лука мерддијана, y подручју Ливландије, (а то je крај око Дорпата) су такође од не мале важности. Њему je то била одлична припрема за каснији грандиозни рад такве врсте, када je мерен лук меридијана на одиста огромном пространству, од реке Дунава до Арктичког океана. Дужина тог лука je око 2800 километара, или 25 степени и 20 минута y лучној мери. Резултатц овог мерења су објављени средином прошлог века. Велики подухват изградње величанствене руске опсерваторије, на брежуљцима Пулкова, y близини Санкт-Петерсбурга, почео je крајем двадесетих година прошлог века. Место и сама изградња су почели касније, алд први нацрти и планови спадају y поменуто доба. Године 1839. Пулковска опсерваторцја je довршена и она je била ремек-дело Струвеово. Струве, којц je десет година био душа пројекта, постао je првн управнцк ове велике институције и са малим жаљењем je напустио свој двадесетогодишњи положај, директора опсерваторије y Дорпату. Струве je активно радио као директор Пулковске опсерваторије до 1858. Пулковска мериднјанска посматрања и звездани каталози убрзо су постали фундаментални y позидионој астрономији, чији ce приоритет очувао умногоме и до данас. Струве je y Пулкову заокруждо свој рад на пољу издавања каталога двојних и заокруглно сама изучавања, створИвшц тако једну класичну целину. Поред двојних, бавио ce посматраљима на пасажном инструменту ц одредио коордднате нове опсерваторије. Такође, бавцо ce проблемима аберације. Његови радови y подручју звездане статистике су свакако феноменални. Ha том пољу, он je претекао све астрономе, не само свога доба већ и касније. Много пре двадесетог века, Струве je открио важан закон, да ce звезде згушњавају y пределу Млечног пута тј. Галаксцје, a постају све ређе ц ређе, уколико идемо ближе половима Галаксије. Сто година пре него што je то потврђено, Струве je открио важну чињеницу, да светлост на свом путу кроз васиону слаби и бива затамњивана, проласком кроз облаке прашине и осталих космичких честица. Тек 1930. je непобитно признато оно што je Вилхелм фон Струве знао пре стотинак година. Поред осталих ствари Струве je, то да споменемо, био један од главних оснивача прецизне астрономцје, тзв. фундаменталне астрометрцје он je био н цзванредан педагог. Читава плејада астронома, не само руских и немачких, већ ииз других земаља цзишла je из његове, пулковске школе. Да споменемо само двојицу. Његов ђак и наследник на положају академика, Длексеј Савич, био je један од нај-

20

ВАСИОНА XVII. 1969. 1