Васиона

већих руских астронома-теоретичара средине 19. века. Дугогодишњи директор Лисабонске астрономске опсерватордје, Федерико Аугусто Ом, био je такође један од Струеових учендка. Вилхелм фон Струве je умро 23.новембра 1864. годцне, y Санкт-Петерсбургу. Савич je наставио његов рад y Санкт-Петерсбуршкој Академији наука, a функцију директора Пулковске опсерваторије, преузео je још за очева живота Ото Вилхелм фон Струве, годнне 1858. Синови Ота Вцлхелма Херман и Лудвиг били су такође чувени астрономц. Први je био директор опсерваторије y Кенигсбергу, данас Калињинград, a касније опсерваторије y Берлину. Други je био професор астрономије y Симферопољу, на Криму. Праунук Вилхелма фон Струвеа, Ото Струве, недавно преминули великан америчке астрономије, имао je необичан живот и дао je значајан прилог савременој астрономској науци, (в. некролог „Умро je чувени астроном Ото Струве“, Васиона 3/4, 1963.). Као и y случају династије Касишја, тако и овде, родоначелник лозе je најцстакнутија личност. Али, то je друго питање и немамо само примера када je астрономија y питању.

Драгослав Бксингер

Novosti i beleške

Cajsov veliki planetarijum u Kairu. 1967. godine u Kairu počeo je rad veliki planetarijum firme Cajs iz Jene. To je prvi veci planetarijum na Bliskom i Srednjem Istoku i u Africi. Porudžbinu je izvršilo Minis tarstvo za kulturu i informacije UAR. Planetarijum radi u okviru Generalne kompanije za bioskope i pozorišta, koja je pod okriljem ovog Minis tars tva. Jenaer Rundschau, 4/1967 T. Đ.

Veza kosmički brod-zemlja preko satelita. GODDART SPACE FLIGHT CENTER (institut agencije NASA) je objavio kompletnu studiju o mogućnosti radioveza između kosmičkih brodova „Apolo“ i pratećih stanica na zemlji, preko stacionarnih Zemljinih satelita. Ove veze bi se upotrebljavale u vreme kada se Mesec nađe između kosmičkog broda i Zemlje i na taj način onemogući direktnu radio vezu broda sa zemaljskim stanicama za praćenje. Veza bi se održavala pomoću stacionarnog Zemljinog satelita koji bi bio na udaljenosti 65.000 km iza Meseca. Predajnici na brodu „Apolo“ bi imali snagu od 20 W a radili bi na frekvencijama 300 MHz i 2 GHz. „ Electronic design ls avgust 1968. A. S.

Прстен око наше планете Двомесечни билтен Астрономског друштва Шпаније и Латинске Америке, који ce објављује на шпанском језику y Барселони, донео je једну занимљиву белешку, y свом броју за месец јули-август 1968. Ради ce о појави која je обележена y наслову, наиме, да ли наша планета има прстен? Прстен као што га има Сатурн и који je један од најлепших објеката y дурбину. Пољски астроном Кордилевски, y једном писму упућеном белгијском астроному Аренду, каже да je Земља окружена прстеном од метеорске прашине, као и Сатурн. Он je то открио визуално током 15 ноћи, од 9. октобра до 4. децембра 1966. a y току једне пловидбе бродом „Олесница“, који je пмао задатак да оплови Африку. Десет чланова експедиције су, сваки за себе, вршили опсервације и мерења, до највећег степена тачности. Материја прстена има облик конуса, унутар којега ce налазе Месец и два сателита од прашине, који су откривени од стране самог Кордилевског, још 1962. Значи, зодијакална светлост je свехлост једног прстена „а la manière de Saturn“. Д. E.

ВАСИОНА XVII. 1969. I

21