Васиона
snagu od 600 kW. Pretvaranje termičke energije u električnu postiže se pomoću termoelektričnihpretvarača na bazitermospregova. Težina reaktora je 33 kp. „ Electronics world okt. 1968. A. S. Tečni magnet. Tečni magnet, nazvan i magnetsko ulje, ima izgled lepljive suspenzije sitno izmlevenih ferita u ulju. Da se čestice ferita ne bi međusobno slepljivale ulju se dodaje oleinska kiselina ko ja oblaže tankom skramom svaku česticu. Magnetsko ulje se upotrebljava u vibratorima za ispitivanje raketa i aviona. Ono ima osobinu da menja konzistenciju u zavisnosti od veličine magnetnog polja. Kada je ovo dovoljno veliko ulje se na očigled posmatrača pretvara u gustu tečnost, a zatim u elastično čvrsto telo. Pretpostavlja se da se tečni magnet može primeniti u hidrauličnim sistemima. „Himija i žizn“, 10/1968. A. S.
Нови популарни астрономски часопис
Број часописа y свету постаје све већи наравно, уопште узевши. Али, астрономских, a нарочито популарних астрономскцх дма врло мало и често су кратка века. Ha прцмер, y Португалији, y којој je астрономија столећИма y практичној прцменц и где данас има више астрономских опсерваторија и нешто стручнцх публцкација, нема ни једног јединог популарног астрономског часописа. Дли, овде није реч о Португалији, већ о Северној Ирској, тзв. Улстеру, који je саставни део Енглеске. У Улстерској покрајинц Армаф, y истоименом граду, постоји врло цозната опсерваторија, која je са прекидима издавач „Ирског астрономског часописа“. Овај истручнии унеколико популарни часопис добио je од недавно млађег популарног колегу. To je часопис „Планетаријум“, који издаје Ирско астрономско друштво. „Планетаријум“ излази као и „Васиона“ тромесечно и изванредно je лепо опремљен технички, a текстови су лаки за читање и врло занимљиви, a нада све актуелни. До сада je изишло шест бројева, y којима има највише материјала за посматраче небеских појава.
Часопис je покренут y Армафу, када je y истоименом месту отворен Планетаријум. Прва два броја су штампана y Ирској, a затим je посао пренет y Енглеску (Лондон). Уредник овог часописа je познатц ирски астроном Патрик Мур, некадашњд сарадник чувеног енглеског астронома, специјалисте за проучавање Месеца Перси Вилкинса.
Драгослав Ексингер
СИМОН ЊУКОМБ
Пре шездесет година умро je један од најпознатијих америчкдх теоретичара астронома, Симон Њукомб. Он ce родио 12. марта 1835. годцне y месту Уолес, y Новој Шкотској, те je тако родом Канађанин. Пошто je завршио Харвардски иниверзитет, он je постао асцстент америчког завода за поморске ефермиде. Касније, он постаје директор цсте установе, која издаје познати „Амерички Наутички Алманах“. To je било 1887. године и он на том положају остаје две деценије. Радови Њукомбови су врло разноврснд д готово увек од прворазредног значаја. У сарадњи са Длбертом Абрахамом Мајкелсоном, Њукомб je успео да врло тачко одредд брзину светлости, што представља врло важну етапу y изучавању ове необично важне константе. Његов рад на пољу положајне астрономдје je врло значајан. У сарадњи са астрономом ВиљемомХилом објавдо je таблице о кретању Сунца П велдких планета, које су необично прецизне и употребљавају ce и данас y пракси, приликом разних астрономских калкулација. Њукомб je био и врло добар посматрач, те je оставио за собом бројне посматрачке дневнике и податке. Али, не само то, он je сабрао многа астрономска посматрања из минулих векова, почев још дз старог века, па све до средњег. Симон Њукомб je такође подробно изучавао кретања Месеца и тзв. унутрашњих дланета. Код Месеца je при проучавању његовог кретања избацио корекцију, коју je увео познати астроном Ханзен (прцписцвану дејству Венере) и заменио je једном чисто емпиричком корекцијом. Њукомб je сачинио многе таблице и помагала. Тако je саставцо и таблице
ВАСИОНА XVII. 1969. 1
23