Васиона

Стручни прилози

ПРИКАЗ ТЕОРИЈЕ МОЋИ РАЗЛАГАЊА (РАЗДВАЈАЊА) ОКА И ОПТИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА

1. Увод Способност једног оптичког система (па и ока) да разложд (раздвоји разликује) две или више међусобно блискдх груписаних тачака, линија, штних детаља илн далеких предмета назива ce моћ разлагања (раздвајања). Она ce мери најмањим растојањем дзмеђу две блиске суседне тачке, линдје, ситна Дли далека предмета израженог y дужним јединицама, длц бројем линија садржаних на јединици дужине или пак рецицрочном вредношћу граничног (минималног) угла под којим ce вИди њихов размак изражен y минутама. Проучавање моћи разлагања није важно само y циљу могућности раздвојеног виђења двеју самостално одвојених блиских тачака већ и зато да испитамо да ли ћемо моћи видети две крајње тачке на једноме предмету, јер од тога зависи да ли ћемо видети Ц сам предмет. Апстрахујући утицаје аберација оптичкога система, моћ разлагања зависи од облика, величине и растојања дифракциондх слика које одговарају посматраним предметима, као и од структуре појединих ћелнја (редовно чепића) мрежњаче или, y случају фотографске плоче, од структуре њеног емулзДоног слоја. Из физичке оптике познато je да због таласне природе светлости, прц њеном надласку на непровддне преграде, односно прилцком њеног пролаза кроз ограничења појединих отвора настаје дифракција услед чега ce од тачке предмета образује фигура y вдду дифракционнх пруга или колутова што зависи од тога да ли je отвор правоугаоввг или кружнога облика. Таква фигура ce назцва дифракциона слика. Облик ддфракционе слике, y случају отвора кружнога облика, прцказан je на сл. I.lb, a графцк којд представља интензивност осветљеностд како централнога дцска тако и узастопних концевдрцчнцх колутова показан je на сл. I.la. Крива интензивности дата je y функцији синуса углова П' између појединих скревутих зракова који образују мивимуме интензивности и нормале на раван отвора. Дакле, на ординати су нанете интензивности осветљеностд, a на апсциси вредности

1,22 X 2,233 X 3,238 X sin Q' «a —’ ; ; .., D D D

које дају положаје узастопндх минимума. Овде D означава пречник кружнога отвора, a X таласву дуждну светлосног извора. Из сл. 1.1 a видимо да ce y поређењу са количином светлосне енергије која je пала на све концентричне колутове на цевдралном диску налази гро око 85% светлосне енергије, те можемо сматрати да je слика тачке предмета представљена површином централнога диска односно размаком дзмеђу првих (левога и деснога) минимума.

Сл. 1.1.a

Сл. 1.1.6

ВАСИОНА XVIi. 1969. 1