Васиона

диска. Такав случај положаја тачака A и В приказан je на слици 2.3., a положаји дијаграма расподеле светлосне енергцје приказани су на слццд 2.4. У томе положају дијаграма ордцната пресека кривих цзноси око 0,4 дела од ординате главнога максимума. Пошто ce при суперпозицији интензивности осветљеностд сумирају то ћемо на средокраћи растојања A" В" видети само један пад осветљености y виду седла којц износи 20% од интензнвности осветљеностц y главним максцмумима. Резултујуће интензцвностц дате су задебљаном седластом (конкавном) кривом која спаја два максимума, a максимални пад интензивностд ce налази на дну седла. Због ове разлике y интензивности између два максимума ми још запажамо да достоје две дифракционе слцке те из тога закључујемо да постоје ц две тачке предмета на извесном размаку.

Услед суперпоздције енергије између главнога максимума и првога севундарнога максимума једне и друге дифракционе слике резултујућа крива интенздвности централнога диска ce ипак мења, што je назначено задебљаном контурном линијом.

Даљим смањивањем растојања између тачака A и В опадаће и разлика између интензивности осветљености (координата) оба максимума и интензивности осветљености дна седла те наше око неће бити y стању да осети ту разлику тј. нашим чулом вида нећемо моћи осетити да светлост долази са два светлосна извора па ће нам изгпедати да постоји само једна тачка предмет.

Ha слици 2.5. снимљена су два светлосна извора једним фотографским објективом са улазном пупилом (дијафрагмом отвора или пречником објектива) осредње

Сл. 2.1

Сл. 2.4

Сл. 2.3

Сл. 2.2

Сл. 2.5

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

27