Васиона

величине. Светлосни извори су ce налазили на три различита међусобна растојања. Посматрајући фотографије идући с лева на десно запажамо: између прве и друге светле тачке растојање je било такво да ce не поклапају чак нд првц минимуми двеју дифракццоних слика те обе слике видимо врло лако потпуно одвојено; то je случај слике 2.2; између друге и треће дифракдионе слике растојање je такво да ce први мшпЈмуми (леви и десни) двеју дифракццоних слика поклапају; посматрајући трећу и четврту слику видимо да ce тачке (извори) налазе на таквоме растојању да ce главни максимуми налазе изиад првих миннмума, то je случај слике 2.3. односно 2.4. Из изложенога видимо да je гранични (минимални) утао под којим ће оптички систем образовати слике двеју тачака (детаља односно предмета) одређен предњом формулом 1.1. где je D пречник апертурне дијафрагме односно улазне пупиле оптичког сцстема. Реципрочна вредност овога угла израженог y минутама даје величину моћи разлагања. Ако ca X означдмо одстојање од објектива (улазне пупиле) до тачке предмета, са r растојање између тачака предмета A и В тада ћемо заменом вредности П = г/х y формули 1.1 добити формулу 1,22 X r = x- (2.1.) D ‘-'м која нам даје минимални линеарни размак између двеју тачака предмета које можемо y зависности од величине пречника Du улазне пупиле (објектива) разложити (видети раздвојене) са даљине х. Када нам je позната даљина х до двеју тачака A и В тада ћемо из прорачунатог угла fl' = П по формули (2.1) наћи минимално линеарно растојање између двеју тачака (линија, детаља итд.) A и В при коме ћемо ове тачке разложити (раздвојити, видети раздвојене). Означимо сада са х' одстојање тачака слике А' и В' дифракционих слика тада ћемо иматц да je П' = г'/х', па заменом ове вредности y формулу 1.1 добијамо 1,22 X г' = * 4 (2.2.) D u To je формула која нам даје минимално растојање r' које мора постојати између центара А'иВ' дифракционих дискова да бисмо слике двеју тачака предмета могли ввдети раздвојене тј. са сигурношћу тврдцти да ce те тачке y природи не поклапају. Ако ce два светлосна извора (две тачке) налазе на великом одстојању од објектива тј. на практцчној бесконачности (на пример две звезде па и ближе две тачке једнога предмета) који са центром улазне пупиле (објектива) заклапају угао fl тада ће ce њихове слцке образовати y жижној равнц, па ћемо y преджу формулу ставити х' = f' ob, где je f'ob жижна даљина објектива. Формула 2.2. гласдће онда r' = 1,22 X (2.2') D Да бисмо добили практичну формулу за гранични угао разлагања ü y секундама y функцији отвора једнога оптичког система, односно улазне пупиле, y формулу 1.1. ставићемо 1''=4,85.10 -6 раддјана; узећемо y обзир средњу таласну дужину сунчевог спектра изражену y милиметрима Л = = 0,55 .10- 3 mm, па ћемо за пречник улазне пупиле Du изражен y милиметрима добити 1,22 X 1.22 0,55-10 3 ß.4,85.10- e = Kr- = D u D u или ca довољном тачношћу за праксу 1 П" гћ = -- (2.3.) To je практична формула за гранични угао разлагања (моћ разлагања) објектива оптичких инструмената изражен y секундама.

(Наставиће ce)

Инж.

Иван Шимић

ВАСИОНА XVII. 1969. 1