Васиона

Uz ogromnu riku i veličanstveni oblak jarko-crvenog plamena, pet raketnih motora sa tečnim pogonskim materijama, od kojih svaki razvija potisak 680 t, izdižu raketu „Satum 5“ sa njene platforme u Kejp Kenediju i prvi Ijudi kreću ka Mesecu. lako njihov zadatak nije bio da stupe nogom na tie našeg prvog suseda i tako zadovolje večitu težnju čoveka naše planete, ipak je ovaj let bio vrlo, vrlo spektakularan u svakom pogledu. On je otvorio vrata ka Mesecu, i jedna od sleđećih ekipa hrabrih kosmonauta već u ovoj godini zadovoljiće ovu večitu težnju do kraja. Let je počeo na vreme: startovanje je bilo odlično i veza između centra na zemlji i kosmonauta u brodu odmah je uspostavljena. Svi uređaji su radili nepogrešivo. Pošto je u toku dvočasovnog boravka na tzv. „parking orbiti“ oko Zemlje, na visini od 160 km , vasionski brod kružio, za koje vreme su izvršene provere svih potrebnih uređaja, data je komanda sa Zemlje da je sve u redu i da se može dalje ka Mesecu. Sa brzinom od 38.674 km/h vasionski brod „Apolo-8“ odvojio se od uticaja Zemljine gravitacione sile i krenuo nepogrešivo ka svome cilju. Brod se postepeno udaljavao od matične planete i uskoro su kosmonauti kroz prozor broda videli Zemlju kada je bila „manja“ nego prozor na brodu. Ploveći širokim nepreglednim prostorom prema svome cilju, vasionski brod „Apolo 8“ okreće se lagano (6 puta na 1 čas) oko svoje ose, kako bi se sprečilo smrzavanje ili pak usijavanjenjegovih uredaja. Trebaimatiu vidu da je ovo obrtanje broda potrebno radi toga sto ona strana broda koja bi bila stalno okrenuta tami imala bi 156°C ispod nule, dok ona druga okrenuta Suncu —■ imala bi temperatum + 121°C. Laganom rotacijom broda oko sopstvene ose ovo je izbegnuto. Posle 69 časova od poletanja sa Zemlje, kosmonauti su ponevo uključili raketni motor koji je smanjio brzinu broda, te tako omogućio priviamo) sili Meseca da „uvede“ brod u svoju putanju. To je prvi put u istoriji da jedan vasionski brod sa posadom bude privučen Mesečevom gravitacionom silom. Brzina broda je iznosila 5.950 km/h, a eliptična putanja broda oko Meseca bila je udaljena 315 odnosno 111 km od Mesečeve površine. Dva casa pre ulaska u orbitu, „Apolo-8“ je leteo tako da mu je kabina sa ljudima (komandni modul) bila napred, okrenuta Mesecu. Sada je ona postepeno okrenuta za 180° i astronauti gledaju prema Zemlji, tj. zadnji deo broda je okrenut u praveu leta. Svrha ovog manevra je bila u tome da kada se aktivira raketni motor ovaj deluje kao kočnica. Ovo je bilo potrebno radi smanjenja brzine broda odnosno ulaska broda u orbitu oko Meseca. Treba napomenuti i to da su vasionski putnici nosili klasične skafandre samo u fazi poletanja „Saturna 5“ i pri probijanju Zemljine atmosfere. Kasnije su iste skinuli i dalje obavljali poslove samo u lakim radnim kombinezonima. Osim toga korekeije putanje, tako uobičajene na ovakvim putovanjima, skoro i da nisu vršene, što pokazuje da je novi sistem za vodenje broda, koji je sada prvi put funkeionisao, odlično rešen. Uz ove dve tehničke novine ima i niz drugih, sto pokazuje da iz dana u dan tehnika osvajanja kosmosa nezadrživo napreduje.

Let oko Meseca Ušavši u Mesečevu putanju brod „Apolo“ je postao njegov verni „sputnik“. To je trajalo oko 20 časova za koje vreme je brod obilazio Mesec, brzinom 5.729 kmfh ravno 10 pula. U torn periodu veza izmedu kabine broda i Zemlje nije postojala oko 6 časova. To su bili oni trenutei (koji astronautima verovatno nisu bilikratki) kada je brod bio sa „one strane Meseca“ koja je za nas na Zemlji uvek neviđljiva. Tada je današnja tehnika morala da se preda: u takvim okolnostima radio veza sa Zemljom nije moguća! Posle prva dva kruga oko Meseca brod „Apolo 8“ se spustio na oko 112 km iznad Mesečeve površine. Tada su astronauti intenzivno snimali Mesečevu površinu i to naročito onih pet punktova koji su označeni za eventualno sletanje jedne od sledeéih ekipa. To su dva mesta u „Moni Tišine“, dva u „Okeanu Bura“ a jedno peto između kratera koji su nazvani Eratosten, Ptolemej i Kopernik. Na kraju desetog kruga, ponevo je aktiviran raketni motor u trajanju od oko 4 minuta. Ovo je bilo dovoljno da brodu da potrebnu brzinu i da ga odvoji od uticaja Meseca i usmeri natrag ka Zemlji. U slučaju da motor nije prihvatio komandu, brod bi nastavio i dalje da se kreće oko Meseca, dok bi astronauti nasii smrt u njemu posle 6 dana, kada bi prestale zalihe kiseonika. Medutim, sve se odvijalo tačno po utvrdenom planu i brzinom od oko 9.656 km/h brod se odvojio od uticaja gravitacije Meseca i krenuo vrtoglavo ka Zemlji. Pri ulasku u Zemljinu atmosferu brzina broda Je iznosila 39.428 kmjh.

4

ВДСИОНА XVII. 1969. 1