Васиона

Vraćanje na Zemlju Uz male korekcije putanje broda pri povratku, pri čemu su korišćeni mali raketni motori sistema za regulaciju, brod je sigurno ponevo ušao u gravitaciono polje Zemlje, prešavši neutralno gravitaciono polje izmedu Meseca i Zemlje (ekvigravisfera). Od tog trenutka, übrzavan uticajem Zemljine teže, brod je dobijao sve vécu i vécu brzinu i sa oko 40.000 km/h ušao u atmosferski omotač naše planete. Usled velike brzine, na spoljnim zidovima broda temperatura dostiže oko 2.700°C ali specijalni zaštitni sloj od oko 50 mm štiti unutrašnjost broda od ove temperature. Na nekih 20 minuta pre sletanja u talase Pacifika operativni pogonski deo (servisni modul) broda je otpao i samo komandni modul sa astronautima ušao u atmosferu. Zatim su se otvorili pomoéni, pa glavni padobrani i taéno u 16.51 h 27. decembra 1968 godine komandni modul sa prvim „ambasadorima u Sunčevom sistemu“ dodirnuo je talase Pacifika, na 1.600 km jugozapadno od Havaja. Brodnosač „Jorktaun“ odmah je krenuo u označenom praveu i uz uobičajenu pomoé helikoptera i specialista ljudi žaba, kosmonauti su se übrzo našli na palubi broda. To je bilo prvo čvrsto tie, na koje su stali hrabri kosmonauti posle 147 sati provedenih u kabini vasionskog broda „Apolo-8“. Ovaj istorijski trenutak dolaska prvih ljudi sa puta oko Meseca, preko televizijskih ekrana posmatrao je gotovo ceo svet. Odmah posle leta ekipa medicinskih struenjaka obavila je svoj posao, dok sada siede duge i iscrpne analize utisaka, zapisivanja, fotografija površine Meseca, površine Zemlje ltd., itd.

Naredni planovi osvajanja Meseca Posle uspešno završenog leta „Apolo-8“, stručnjaci za vasionska istraživanja SAD konstatovali su da je ogromna raketa „Saturn 5“ sposobna da astronaute ponese ka Mesecu, a da je sam brod „Apolo“ dovoljno siguran za bezbedno putovanje do Meseca i natrag. Isto tako je zaključeno da su uredaji za vođenje i navigaciju u brodu tako savršeno precizni da su uvodenje broda u putanju oko Meseca, let oko Meseca, kao i odvajanje od Mesečeve putanje i vraéanje na Zemlju potpuno sigurni i bezbedni. Dodajmo ovim značajnim uspesima i ne manje značajan uspeh da je u ovom letu prvi put u istoriji prenet ljudski glas na Zemlju sa rastojanja vise od 320.000 km, kao i uspeh da je na Zemlju TV putem prenota njena sopstvena slika sa istog rastojanja. Mnogobrojni snimei, fotografije i filmovi sa one strane Meseca, zaokrugljuju ovaj veličanstveni uspeh „Apola-8“. Ohrabreni velikim uspehom leta „Apolo-8“, Amerikanci uveliko vrše pripreme za konačno osvajanje Meseca. Veé krajem februara ove godine kreée „Apolo-9“ sa astronautima Mekdivitom, Skotom i Švajkartom, koji treba da u kruženju oko Zemlje ispitaju tzv. „pauk“ (brod za sletanje na Mesec), kako bi „trojka za Mesec“ imala i tu čudnu napravu u obliku pauka potpuno proverenu. Sa brodom „Apolo-10“, Staford, Jang i Sernan treba praktično da naprave reprizu leta „Apola 8“, stim što bi prišli Mesecu na svega 16 km, detaljno ispitali teren za sletanje i naravno nosili sa sobom brod-pauk. Konačno u toku jula ove godine (povoljan termin je 15—22 juli), ili kasnije (14 —21 avgust, 13—-19 septembar), prvi ljudi treba da stupe nogom na tie našeg večitog suseda. Bice to, po svemu sudeéi, posada broda „Apolo-П“ i to kosmonauti Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Oldrin ukoliko ne dode do nekih nepredvidenih zastoja na Zapadu, ili iznenadenja na Istoku. Jedno je sigurno : u toku ove godine imaéemo prve stanovnike sa naše planete privremeno preseljenje na drugu, nekada tako nedostupnu planetu Mesec.

Dragan Knežević ,

dipi, ins

Последња вест

„АПОЛО 9“ УСПЕЛА ПРЕДИГРА ЗА СПУШТАЊЕ HA МЕСЕЦ

Ca закашњењем од три дана, које je уследило због обичне прехладе космонаута, лансиран je 3 марта 1969 године васионски брод „Аполо 9“ уз помоћ већ стандардне ракете-носача „Сатурн 5“. Космонаути Џемс Мекдивит, Дејвит Скот и Расел Швајкарт имали су задатак, да y току лета од 10 дана, изведу на орбцти око Земље раздвајање брода „Аполо 9“ од Месечевог брода-модула („паук“) којим треба касније да ce изврши слетање на Месец, прелажење из брода y брод за време лета, излазак из брода са „шетњом“ кроз васиону, поновно спајање брода и коначно слетање на Земљу, y таласе Атлантдка, само y матичној летелици.

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

5