Васиона
Све ове задатке космонаути су одлдчно извели y првцх пет дана леха., па су затим наставили кружење око наше планете са циљем да направе што више фотографија њене површине y различихој техници. Ови податци биће несумњиво од великог научног значаја. Повратак брода „Аполо 9“, тј. његово отуштање y таласе Дтлантика, објављено je 90 минута касније од предвиђеног времена, јер су временске прилдке на Океану натерале храбре космонауте да непланирано обдђу Земљу још једанпух 3 како би ce климатски услови за то време колико-холцко изменили и омогућили што безбедније слетање. Коначно, после 10 дана лета, брод „Дполо —9“ додирнуо je воде Дтлантика и тако je ова мисдја потврдила да су стручњаци y стању да конструишу и реализују брод, којим ће људе послати на Месец, али да су пред кијавицом и таласима Дтлантика за сада немоћни. Успешан лет y оквиру програма „Дполо —9“ потврдио je да je Месечев бродпаук похпуно спреман да y следећој фази програма („Дполо —10“ y другој половини маја ове годцне) омогући лет око Месеца за које време ће нова космонаутска тројка спустити „паук“ на 16 km дзнад Месечеве површине и сдмулирати коначан лет са спуштањем на Месец, који треба да обави већ одабрана екипа васионског брода „Дполо —11“ y јулу ове године. (Детаљнији подаци о овом лету, као и подаци о лету брода „Аполо—lo“ биће објављени y следећем броју нашег часописа прим. уредннштва).
Д. Кнежевић
ЗВЕЗДЕ И ГАЛАКСИЈЕ ЋЕ НАМ CE ПРИБЛИЖИТИ
(Нови, највећи на свету, совјетски телескоп) Тешко je поверовати да ово грандиозно постројење представља инструмент егзактне механике и оптике. Само рефлектор тежи 240 тона, a целокупна тежина новог оптичког телескопа износи око 800 тона. Ових дана, Лењинградско опхичкомеханичарско предузеће (ЛОМО) отправило je инструмент на место где ће бити постављен. Али, недовољно би било поменути само једно предузеће као извођача радова. У самом Лењинграду, y изградњи овог јединственог телескопа учествовале су десетине научних, пројектантских и индустријских организацдја. Металски завод, например, монтирао je и древозио варену металну конструкцију израђену y заводу Дцмиралитета. Кировски завод je постављао зупчанике и бескрајне завртње сцстема за кретање. Изарски плоче за носач. Осим ових, лењинградских, моглц бисмо навести и предузећа из других градова и областд совјетске земље. Оцтичко-механичарско предузеће (ЛОМО) je преузело улогу главног извршитеља радова на конструкцији хелескопа. Технички задатак формулисала je једна мешовита комисија Дкадемије наука СССР на челу са познатим астрономима, сада покојшш дописним чланом Дкадемије Ддмитријем Максутовим и бившим дугогодишњдм директором опсерваторије код Лењинграда академдком Длександром Михаиловим. За главног конструктора телескопа влада je поставила руководиоца конструкторског бироа великих астрономских телескопа при ЛОМО доктора техничких наука Баграта Јоанисианија. Радови су почелц 1960, године. Ma да телескоп још нцје постављен, рокови y којима je начнњен, могу ce сматрати кратким, јер само операција поступног хлађења стакла главног огледала y пећи трајала je две године и осам дана! Пречндк огледала je 6 мехара, a теждна око 42 хоне. Да би ce избегла деформација од сопсхвене тежине оно ће бдхи постављено на 60 ослонаца. Огледало je израђено y Подмосковљу. Због његовог брушења и глачања Коломенски завод специјално je израдио два прецизна носача јединсхвенихразмера. Огледало je пренехо најпре y Лењинград a захим на место где ће бихи постављено. Сви радовД око састављања и подешавања механизма телескопа вршени су y ЛОМО са копијом главног огледала истоветног облика и хежине. Од пречника огледала зависи сабирна моћ инсхруменха. Нови совјехски хелескоп ће омогућихи посмахрање процеса y најудаљенијим обласхима космичког просхрансхва, као и уочавање небеских хела на границд видљивости. Он ће помоћд y решењу најакхуелнијнх проблема савремене астрономије и космонаухике који ce
6
ВАСИОНА XVII. 1969. 1