Васиона

састоје y посматрању вангалактичких тела, детаљном проучавању спектара нестационарних опште еволуције звезда, површине Месеца, Марса, Венере и другдх планета, ц y посматрању и мерењу кретања најудаљенијих вештачких космичкцх тела. Нови совјетски телескоп није само по размерама оптичког огледала без премца y свету; оригиналност његове конструкдије, „која отвара сасвим нове церспективе развитка израде астрономских инструмената‘% како je писао бостонски ГЛОБ, састоји ce y Tome што je овде први пут примењено не екваторијално, већ азимутно монтирање. При великој жижној даљиви (код лењинградског телескопа она достиже 24 метра) ако осовина лежи паралелно равни екватора, тј. нагнуто, долази до веота значајних деформација. При азимутном монтирању једна осовина je постављена вертикално a друга хоризонтално, што представља неоцењиво преимућство. Обе осе постављене су на подупираче којц леже на течности, тј. на хидростатичке ослонце. Око хоризовдалне осовине сдстем ce обрће помоћу два бескрајна завртња, око вертикалне осовине обртање ce врши помоћу цилИндричног блока точкова y виду завојнице. Брзина обртања y хоризонталном правцу je 30° y мднуту a y вертикалном 45°. Нова конструкција je захтевала озбиљно усавршавање сцстема управљања телескопом. Овај систем треба да обезбеди претварање екваторских коорддната y азнмутске, операције високофреквентног вођења и праћење објекта. Специјалндм системом управља ce помоћу електронске рачунске машине. Рад ове машине допуњује ce фотоелектричним системом аутоматске корекције. За постављање телескопа пројектована je спецдјална кула-оцсерваторија, која ће ce налаздтд на великој висини y области Кавказа, где he ce избећи сметње густих слојева атмосфере. Пуштањем y рад шестометарског телескопа-рефлектора отварају ce нове перспектдве y изучавању космичког пространства; далеке звезде и галаксије ће нам ce приближити. (С руског превео М. Б. Ш.)

Кручина Богданов

дописник ДПН

PULZARI NOVA ASTROFIZIČKA ZAGONETKA

Još se nije ni stišalo uzbuđenje izazvano otkrićem nove vrste nebeskih tela nazvanih kvazari, niti su resene zagonetke njihove fizičke prirode, a već je objavljeno novo otkriće, nova zagonetka pulzari. U februaru ove godine radioastronomi sa opservatorije Cambridge univerziteta u Engleskoj, objavili su otkriće četiri radio izvora neobičnih karakteristika. Oni su ih nazvali pulzarima i oznaòili ih sa CP 1919, CP 0950, itd. Prva dva sloa su početna slova od „Cambridge Pulsars“ a brojke označavaju rektascenziju objekta u časovima i minutama. Oni su istovremeno objavili da ovi objekti zrače energiju u radio podruèju i to u impulsima koji se ponavljaju sa fenomenalnom tačnošću. Najkraću periodu, tj. razmak između dva uzastepna impulsa, ima izvor CP 0950, ona iznosi 0.253065 Sekunde, dok najdužu periodu od ova cedri izvora, ima CP 1919 i ona iznosi 1.33730109 sekundi. Dakle, ovi izvori pulziraju sa periodama od oko jedne Sekunde sa tačnošću i do stomilionitog dela Sekunde! Procenjeno je da su rastojanja od 30 do 130 parseka, sto govori da su to tela koja pripadaju našem zvezdanom sistemu. Instrument kojim su otkriveni pulzari bio je namenjen specijalnoj vrsti merenja veoma brzih scintilacija nebeskih radioizvora. Ove brze promene zračenja radioizvora, veruje se da nastaju u plazmenoj komponenti interplanetarnog gasa, t. zv. sunčevog vetta. U toku rada na ovom sasvim određenom i specifičnom programu, vršena su redovna premeravanja celog neba u razmaku deklinacija od —B° do +44°. Tada su se pojavili neobični ritmični, pulzirajući signali na tačno određenom i uvek istom položaju na nebu. Posto se u prvi mah sumnjalo na izvore zemaljskog porekla ili eventualne greške aparature, izvršena su brojna proveravanja i na kraju je zaključeno da je to zaista realan nebeski objekat. Tako je otkriven prvi pulzar CP 1919, a zatim još tri. Posle objavljivanja ovog oktrića, i druge opservatorije које su radile na programu interplanetarne scintilacije, uključile su se u traganje za pulzarima. To su, izmedu ostalih.

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

7