Васиона

Астрономскосштиво наших старих

„КАЛЕНДАР“ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ

У пожару Народне библиотеке y Београду, априла 1941, уништени су јединствени и једини примерци разноврсних дела старе српске књижевности. Међу њима била су и дела од великог значаја за проучавање наше асхрономије. Обновљена Народна библиотека, иако далеко скромнија кад су y питању ретка дела, рукописи из наших старина, има један рукопис о којем треба нешто рећи, јер je од значаја за асхрономска истраживања прошлости. Рукопис на којем ћемо ce задржати води ce y каталогу као „Календар“ из друге половине XVI века. У њему ce, међутим, може наћи штиво које обични календар не садрже, па и по томе од њих одудара. Многи одељци овога зборника овај назив више би одговарао тичу ce астрологије. Ha њима ce засада неће задржавати, већ другом приликом, ако ce укаже, када he ce расмотрити заједно са другим астролошким списима. Треба још нешто напоменути; неки листови рукописа толико су оштећени, да ce не могу са сигурношћу, или уопште, прочитати, већ ce само може нагађати шта су избледела слова имала саопштити читаоцу. Први астрономски одељак има наслов „Сказаније о Луное теченије“, и сасвим je кратак. Говори ce да Сунчева година има дана 365 и четврт, a од ове четвртине сваке четврте године испуни ce дан. Тај дан je приступ и припада фебруару. Месечева година пак има 354 дана и образује дванаест месеци од по 29 дана, тако да има једанаест дана мање од Сунчеве године. Ових једанаесх дана су епакте. Овоме следује одељак „Списаније сказајуштеје Луне рожденија и уштрбљенија“, са назначењем ноћи или дана када настају помрачења и колико трају. To je, уствари деветнаестогодишњи круг Месеца, после којег ce y приближно исти дан обнављају мене и помрачења, Метонов круг, који je толико одушевио архонте да наредише да ce на јавним споменицима испише златним словима. Отуда je „златни број“ редни број године y овоме кругу. У нашем рукопису круг Месеца дат je y виду табеле са почетком:

Круг 1, основаније 14 Јан. 1, уштап i[ 1. часа ноћи Јан. 16, младина Î 2. часа ноћи Јан. 31, уштап (I 7. часа дана Фебр. 15, младина i 4. часа ноћи Март 2, уштап ( 5. и по часа ноћи Март 16, младина (Г 6. и по часа дана Март 31, уштап ([ 6. часа дана Апр. 15, младина Î 5. часа ноћи Апр. 29, уштап ([ 4. час ноћи У 4. и по часа ноћи почиње помрачење Месеца од три прста и траје један час и две чести Мај 14, младина (Ј 6. часа дана Мај 29, уштап (( 8 часа дана . . . Слично ce наставља даље до круга 19, за којим je напомена да после њега хреба поново почети са првим кругом. За младину употребљена je реч, рожденије, за уштап уштрбљеније, a за помрачење погибељ. Свуда y тексту je нацртан симбол Месеца y црвеној боји. Даље je занимљив одељак са правилом израчунавања колико Месец светли сваке ноћи. Ако желимо знати колико Месец светли током неке ноћи пре уштапа, онда број дана његове старости треба помножити са 4, a добијену вредност поделити са 5. Ако je Месец y 15. дану старости, онда ће светлети целе ноћи, јер 15.4=60:5= 12. Кад ce дужина светљења тражи за неку ноћ после уштапа, треба прво број његових дана одузети од 30, па тек онда разлику помножити са 4 и најзад производ поделити са 5. Дакле, ако ce ради о 21. дану, биће 30—21 = 9.4 = 36:5 = 7. У овом случају јавља се остатак од 2/10, a то je 1 дробни. Мало ниже y рукопису, под насловом „Указ дробним“ објашњено je да ce час дели на 5 дробних, тј. 12 минута. Ради израчунавања колико Месец светли током ноћи потребно je знати прехходно колико je дана Месец схар. To je објашњено y следећем одељку. Треба знахи

ВАСИОНА XVII. 1969. 2