Васиона

без утицаја ротације, онда ce из измерене пшрине линије може одредити брзина ротације звезде. Највеће до сада измерене крећу ce од 200 до 400 км/сек Звезде раног спектралног типа (то су вреле звезде) имају већу брзину ротације од звезда средњег типа. Код доцнијих спектралних типова (после F 5), a то значи код највећег броја звезда, брзине ротације су испод 20 км/сек. Звезде са великом брзином ротације сигурно су спљоштене. Вероватно да већ код брзина преко 100 км/сек настај y наекватору звезде нестабилности које проузрокују одвајање материје од звезде па та одвојена материја обухвата звезду као светлећи гасни омотач. р. д.

Novosti i beleške

КаР та Месеца. Издавачко предузеће „Наука“, y Москви, издало je врло лепу и јасну карту Месеца (видљиве стране). Карта je изишла из штампе средином 1968., мада je на њој година издања 1967. До нас je стигла y јесен исте године. Карта je начињена y размери 1:5 000 000 и врло je прецизно урађена. Уз њу je придодата пропратна брошура, на 64 странице, са разним потребним коментарима, као и списковима и концизним табелама Месечевих кратера, као и подацима о осталим објектима Месечеве површине. Осим тога, y брошури има и известан број илустрација, као и попис литературе о овом Земљином сателиту. Дата je и схема положаја кратера и других објеката на невидљивој страни Месеца, који су такође утабличени. Интересантно je приметити, да док на видљивој страни Месеца, само мали број југословенских научника има по кратер који носи његово име, (Бошковић, Вега и Бренер), дотле су руски научници, који су давали називе објектима на невидљивој страни Месеца, узели y обзир више југословенских научника. Тако, на тој до сада непознатој страни Месеца, имамо кратере; Миланковић, Мохоровичић, Тесла. Тиме су почашћени велики климатолог, запажени метеоролог и remi јални физичар. Ha карти су маркирани чак и кратери од 5 км пречника, што указује на њену y тим размерама врло велику комплетност. Осим тога, карта врло естетски изгледа, са комбинацијом

жутих боја, за висије и сивом, за мора и низије. Д. Е.

Hob хелескоп. Универзитет на Хавајима, y Хонолулу, конструише за потребе своје опсерваторије нов телескоп, рефлектор. Овај инструмент има огледало пречника 224 cm. Осим телескопа, изграђује ce и сама опсерваторија, која има идеално место. Она ce налази на Хавајском главном острву, по коме ce читав архипелаг назива, и то на свега 270 метара даље од врха великог вулкана Мауна Кеа. Овај вулкан, за разлику од Мауна Лое, који има џиновско кратерско језеро, не ради, тј. угашен je. У зимско доба он има изразиту снежну калоту. Узгред да кажемо и то, да je он највећа и највиша вулканска творевина на Хавајима и највиша острвска планина на свету. Како je његова висина 4210 м, то je опсерваторија на скоро 4000 м. надморске висине, помислићете. Али, она je непуна 2 метра ниже од највишег врха. Како то? Једноставно, вулкан има велики заравњен врх, a опсерваторија je y косој линији, a не y вертикали, удаљена 270 метара од врха. Метеоролошки услови места су врло добри. 50 одсто ноћи су апсолутно ведре, a од 70 —80% ноћних часова су идеални за посматрања из фотометрије и спектроскопије. Ваздух je сув, киша уопште нема. Само ce јавља снег, за време хавајске зиме која ce зове „кона“, и то од новембра до фебруара.

ВАСИОНА XVII. 1969. 2