Васиона

Стручни прилози

ПРИКАЗ ТЕОРИЈЕ МОЋИ РАЗЛАГАЊА (РАЗДВАЈАЊА) ОКА И ОПТИЧКИХ ИНСТУМЕНАТА* (Наставак)

3. Моћ разлагања (раздвајања) ока (оштрвна вида) Моћ разлагања (раздвајања) оптичких система илц инструмената je редовно y тесној вези са моћи разлагања ока. И само око представља један сабирни оптички сдстем који од сдољних предмета образује слдку на мрежњачп, дакле има много сличности са фотографскцм апаратом код кога објектив формира слику на фотографској плочи (фцлму); стога ћемо и овде прцлцком проучавања моћи разлагања ока поступати аналогно поступку проучавања моћи разлагања објектива (одељак 2.). У оку сабирни оптички систем којц образује слику на мрежњачц сачињава углавном рожњача са очним сочцвом, a апертурну дијафрагму представља дужица (Ирис). Епителне ћелије (углавНом чепићи) имају сличности са зрнцдма емулзионог слоја на фотографској плочи (филму). Посматрајмо најпре моћ разлагања самог сабирног оптичког сцстема ока тј. не узимајући, за моменат, y обзцр осетљиви слој мрежњаче. Све што ће бити овде речено о моћп разлагања ока односи ce на здраво нормално око. Претпоставимо да пречник зенице ока, a то je приближно пречник улазне цупцле, има димензију Du = 2 mm, што je нормално при добром дневном светлу (јаснот дану). Применом формуле 2.3. добијамо B"rh - 69" дакле, обзиром на све осгале факторе који утичу на моћ разлагања, y пракси можемо узетд да je граничнц угао разлагања ока y функцији пречндка зенице око 1 минут. Ову велцчину узимамо за јединицу моћи разлагања. Са променом пречника зенице мења ce ц моћ разлагања. Пречник зенвде ока ce ретко смањује испод 2 mm. При повећању зевдце ока (односно нумеричке апертуре n.sin u') са опадањем осветљености посматраних предмета требало би да моћ разлагања расте. Међутим, како и аберације ока долазе тада до јачег изражаја, a и слабија осветљеност утиче неповољно на моћ разлагања, то ce ни она не може повећати. Као што ћемо касније видети моћ разлагања (изузев изузетних случајева) не може ce повећати ни услед конституције (структуре) саме мрежњаче.

Већ напред je наглашено да моћ разлагања није условл,ена само величином пречника зенице ока већ и склопом мрежњаче или тачније, распоредом и растојањем епцтелних ћелија и то y овоме случају чепића, цошто ce углавном само они налазе y области жуте мрље на коју падају слике предмета на које ми прДликом гледања усредсређујемо оптичке осе наших очију.

Ha слици 3.1. приказан je микрофотографски снимак мрежњаче y пределу жуте мрље (nere) која има облик мозаика састављеног од шестоугаоних епителних ћелија (чепића). Њихова ширина износи око 5 (микрона).

* Исправка. У прошлом броју, на стр. 27, погрешно je стављена сл. 2.2. Место н>е треба да стоји слика која ce налази уз ову примедбу (десно). Сем тога, на стр. 25, место израза изнад слике 1.1. а, треба да стоји E, a на стр. 28, y 5 реду одоздо, y обрасцу место ~10 3 “ треба да стоји: 10 -3 .

Сл. 3. 1

Сл. 2. 2.

ВАСИОНА XVII. 1969. 2