Васиона

Имајућд y вПду овакву структуру мрежњаче y области жуте мрље можемо одредцТц колико минимално растојање мора постојати између слика и потребно дшнимално растојање цзмеђу њихових двеју коњугованих тачака предмета, да бцсмо их видели раздвојено. Ако узмемо да je пречник зенице ока 2 mm., средњи индекс преламања очних средина кроз које пролази зрак до мрежњаче n' = 1,34, жижна дал>ина (слике) оптцчког сцстема ока f' = 23 mm и средња таласна дужина светлости X = 0,55 џ тада из формуле 1.2. имамо да je полупречнцк централног диска дифракционе слике , 1,22 X• f' 1,22.0,55-23000 r = —— = » 6 и n D u 1,34-2000 Из досада изложене теорије о дифракционим сликама знамо ово: да бисмо могли видети две тачке (детаља и томе сл.) раздвојено, потребно je да ce главни максимуми интензивности осветљености двеју дифракционих слика морају налазити на растојању које je равно или веће него што je растојање првога мцнцмума од главнога максимума које je једнако полуцречнику r' централнога диска дифракционе слике. Ha слици 3.2b. приказано je шематски неколико епителних ћелија (облика шестоугаоника) мрежњаче y пределу жуте nere. Ha истој шеми са леве стране једне ћелије уцртан je центар А' централног диска дифракционе слике извесне тачке предмета A образоване на мрежњачи. Са десне стране те исте ћелије уцртан je центар В' централног диска друге дифракционе слике коњуговане са тачком предмета В. Тачке A и В нису уцртане на шеми. Око овдх центара приказан je no један одговарајући светли и по два тамна колута. Изнад дифракциондх слика налазе ce њихови дијаграми интевзивности осветљености. Из приказане шеме и једнакости ширине епителних ћелија (d) ц полупречника (r') централних дискова (сlг=кг'каб р.) закључујемо, да ће ce две тачке (детаља, ситна илп далека предмета) видети раздвојено, ако ce њихове геометријске слике (A' и B') налазе на двема епителним ћелијама (чепићима) раздвојеним једном од ћелија која ннје стимулирана светлосном енергијом обухваћеном максимумима централних дискова који одговарају двама главним максимумима. У циљу јаснцјег објашњења приказан je шематски на слици 3.3. део површине мрежњаче y области жуте мрље на којој ce вцде положаји слика А' и В' двеју одређених тачака предмета. Ове две слцке ce налазе на двема, епителним ћелијама дакле

оне су стпмулиране светлосном енергијом. Између ових двеју ћелија налази ce трећа која није стимулирана. Према томе ово je иста ситуација као и y претходном случају (сл. 3.2.) те ће ce две тачке A и В видети раздвојене. Тачке D и С ce неће видети раздвојене, јер ce њихове геометријске слике D' и С' налазе на двема ћелијама које ce додирују.

Сл. 3. 2. а.

Сл. 3. 2. б.

Сл. 3. 3.

ВАСИОНА XVII. 1969. 2