Васиона

Ha слици 3.4. Дат je меридцонални пресек ока на коме ce виде rope поменуте три ћелије тј. једна ћелија нестимулирана, раздвојена двема ћелијама на којима ce образују тачке слике А'иВ' од тачака предмета ДиВ. Тачка G' je друга главна

(или чворна) тачка оптичког система ока. Одавде, a ицз слика 3.2 и 3.3, видимо ово: Да бисмо виделц одвојено тачке A и В размак А' В' мора бити раван илц већи од ширине једне епителне ћелије. Узмемо ли да ce слика. на мрежњачи образује на удаљењу од око 20 mm од тачке G' тада ће угао П који чини ширина од бџ. , тј. мало већа од ширине епителне ћелије (sjx) бити изражев: y секундама: 6 Û" « 62" 4,85 • 10- 6 • 20000 Kao што видимо величина најмањег угла разлагања рачуната по дифракционој теорији y вези са пречником зенице ока приближно ce поклапа са вредношћу добијеном на бази дифракционе теорије повезане са конституцијом мрежњаче ока y области жуте мрље. Ha основи обе ове теорије за практичне потребе као што je већ речено дефинитивно je усвојено да je мднимални утао разлагања ока П ока=l'. Пошто рецдпрочна вредност најмањег угла разлагања израженог y мцнутама дефинише моћ разлагања или оштрину вида, то je моћ разлагања ока која одговара реципрочној вредности угла од 1' једнака јединици. Међутим, постоје особе са таквим очима које могу ввдети раздвојено две тачке које ce налазе и на угаоном растојању мањем од једног минута на пример од 30" па чак цод 20". Значи моћ разлагања, односно оштрина вида таквих очију je Mr = 2 односно Mr = 3. Човечје око још боље запажа деформације танких линцја, напр., танког тамног влакна на беломе фону или пак непоклапање (некоинццдирање) односно поклапање (концидирање) двеју правдх линија које ce морају налазити y продужењу једна друге (сл. 3.5.) j то je од значаја приликом оцене тачностн очитавања вредности на скалама нонцјуса, логарцтмара, инструмената, приликом коинцидирања слика y коинцидентним даљиномерима и томе сл. У томе случају тачност поклапања изражена y угаоној мери креће ce до 10", a код изузетно добрих очију и до 5". Објашњења за овакву тачност могу ce видети са сл. 3.3. Ha тој слици уцртане су слике (лдкови) двеју линија E' F' и H'J' фордшраних на мрежњачи. Као што вддимо растојање е' између ових линија je знатно мање од ширине једне (шестоугаоне) ецдтелне ћелије па и поред тога ми ипак запажамо да ce линија EF не налази y продужењу линије НЈ. Ово повећање оштрине запажан>а(вида)може ce објаснити тиме што ce слике-линије E'F' и H'J' налазе на два различита реда (више) чепцћа. Од спољнцх чинилаца на моћ разлагања ока утцчу : контраст дзмеђу предмета И позадине (фона), облцк детаља или теста помоћу кога ce испитује моћ разлагања —• оштрина вида, атмосферски услови, осветљеност самога предмета и радијација (боја светлости) светлосних извора и раддјација којом je сам предмет осветљен; тако например најбоља моћ разлагања ce постцже са мокохроматском жутом светлости чија je таласна дужина X = 580mp..

(свршиће ce)

Инж.

Иван Шимић

Ha трећој страни корица: Командни модул „Аполо 10“ снимљен после раздвајања са Месечевог модула (rope) Област предвиђена са спуштање посаде „Апола 10“ (доле)

Сл. 3. 5.

_ ВАСИОНА XVII. 1969. 2