Васиона

aktivirani komandom sa Zemlje. Motori su radili 6 minuta sve dok sve gerivo nije nestaie pa je letelica dostigla putanju sa perigejem 231 km i apogejem od 6.940 km. Kao i dee za silazak take će i ovaj deo konačno sagoreti pri povratku u Zemljinu atmosferu. Po završetku eve faze radni program astronauta se znatno smanjio i pretstojali su lakši dani. Osmog marta jedan od motora komanđnog modula nije se mogao aktivirati ali je to već u sledećem obilasku oko naše planete otklonjeno. Astronauti su aktivirali glavni pogonski sistem servisnog modula nekoliko puta. Rad motora je učinio (10. marta) da se vasionski ansambl povrati na eliptičnu putanju sa perigejem od 176 km i apogejem od 542 km. U toku tog istog dana desio je do dve manje nezgode: pregrevanje jednog od rezervoara geriva kao i loš rad jednog ventilatora. Naravno ovo je odmah otklonjeno. Dalji program aktivnosti astronauta ograničio se na rutinske probe i fotografisanja. Korišćene su različite kamere specijalni filtri, kolor i infra-crvena fotografija. 12. marta posada Apolo broda bila je opet uglavnom zauzeta snimanjem fotokamerama i kino-kamerama. Oni su takođe uočili satelit „Pegasus“ koji je lansiran pre četiri godine i to na rastojanju od oko 1.600 km od broda na putanji čija je visina 140 km. Ovaj satelit lansiran u cilju mikro-meteoroloških posmatranja spada u najveée satelite lansirane u ove svrhe. Zbog jakih vetrova i talasa koji su besneli u blizini Bermuda, označenih kao oblast gde „Apolo-9“ treba da sleti, stručnjaci organizacije NASA pomerili su mesto sletanja nešto južnije. Ovo je primoralo astronaute da naprave neplanirano još jedan krug oko Zemlje i da tako zakasne sa spuštanjem za 90 minuta. 13. marta u 13.54 pri kraju svog 138-og kruga završen je rad glavnog motora servisnog modula. U 16.31 motor je aktiviran poslednji put. Vasionski brod se nagnuo za 45° i servisni modul je odbačen pre nego sto se posredstvom komandnog modula prišlo manevrisanju u cilju ulaska u atmosferu. Na početku ove faze servisni modul je putovao sa oko 20.000 km/h, a temperatura na zaštitnoj kori iznosila je 2.210°C. Zbog uticaja jonizaeije prekinuta je radio veza komandnog centra sa kapsulom u trajanju od oko 3 minuta. Konačno, spuštanje kapsule sa astronautima objavljeno je na oko 290 km istočno od ostrva Grand Turk (Bahamska Ostrva) i na samo oko 5 km od nosača aviona „Guldalcanal“. Operacija „Apolo-9“ završena je tako u 17.01, tačno 10 dana 1 čas i 1 minut od trenutka kada je raketa „Saturn 5“ napustila rampu u Kejp Kenediju. Posle ovog tehnički najsloženijeg poduhvata u naporima za osvajanje Meseca, na redu je slična, poslednja proba, u toku druge poiovine maja ove godine. Let sa brođom „Apolo-10“ biće samo repriza ove tehnike, ali ne oko Zemlje, veé oko Meseca. Ako i ona bude do kraja uspešna, onda je put za iskrcavanje na Mesec astronautima Armstrongu, Kolinsu i Oldrinu, u okviru projekta „Apolo-11“, otvoren.

Kne&ević Dragatiti,

dipi. maš. inž.

ПОСЛЕДЊА ПРОБА ПРЕД ИСТОРИЈСКИ ЛЕТ - АПОЛО 10

Генерална проба пред историјски лет спуштање првих људи на тле нашег вечитог суседа завршена je потпуним успехом пројекта „Аполо-10“. Она je уствари претстављала синтезу летова бродова „Аполо-8“ и „Аполо-9“. Док je задатак посаде брода „Аполо-8“ био да обиђе Месец „с оне стране“, a посаде „Аполо-9“ да провери одвајање, спајање и маневрисање са тзв. Месечевим модулом („паук“) храбра космичка тројка Томас Стафорд, Џон Јанг и Јуџин Сернан имали су да ураде оба задатка истовремено. Они, y оквиру пројекта „Аполо-10“, требало je да са Земље оду ка Месецу, изврше одвајање Месечевог модула од матичног брода, обиђу Месец неколико пута и одаберу место за будуће спуштање, поново споје „паук“ и матични брод, одвоје и одбаце „паук“ и да ce врате на Земљу. Све ове и друге „ситније“ задатке посада брода „Аполо-10“ одлично je извела, уз неке мање техничке сметње. 18 маја 1969 године y 17,49 (no средње-европском времену) са лансирне рампе y Кејп Кенедију кренула je васионска композидија тежине 2.988.590 кп потисном силом од око 4.000.000 кп. После вертикалног узлетања и лета од 2 мин 40 сек, први степен ракете je одбачен. Ha већ познатој „паркинг орбити“ на око 165 км изнад површине Земље извршене су последње провере на уређајима, y току два обиласка брода око наше планете. Када je и то проверено добијено je популарно названо „зелено светло“ и брод je кренуо на пут ка Месецу. Ову релацију од Земље до Месеца од преко 381.000 км брод je прошао за 75 часова, без икаквих техничких препрека.

32

ВАСИОНА XVII. 1969. 2