Васиона

јан>е модула. Када je тај проблем решен, коришћењем информација са Земље, Стафорд и Сернан су прешли y Месечев брод, a Јанг je остао сам y командном броду. Треба додати да приликом одвајања, механизам за одвајање, који чине 12 шапа, није функционисао беспрекорно, те je раздвајање било врло пажљиво. Одвајање „паука“ од командно-сервисног модула обављено je на 111 км изнад површине Месеца, и то „с оне друге стране“. У случају да ce једна од поменутих шапа ошхехи, поновно спајање би било доведено y питање. Стафорд и Сернан спустили су ce изнад површине Месеца на свега 15 км 250 м и над њом су лебдели y „пауку“ пуних 8 часова. Ha овој висини обе камере за снимање су охказале, али су срећом пре тога радиле тако да je површина y близини „Мора тишине“, која je означена као место спуштања будуће експедиције, ипак врло дехаљно снимљена. Непосредно пред активирање ракетног мотора који даје потисак за враћање „паука“ ка матичном броду (командно-сервисном модулу) дошло je до, за сада, необјашњивог трзања целог брода. Срећом ово je било краткотрајно и Стафорд и Серман су успешно реаговали ва ову изненадну промену режима кретања. Поновни контакт са центром за праћење y Хјустону почео je кад су ce командни модул и „паук“ појавили „с ове стране“ на међусобном растојању од 12 м. У таквој формацији они су летели 35 минута. Максимално растојање матичног брода и „паука“ (Месечев модул) износило je 660 км. За време лета, по програму „Аполо-10“, астронаути су обишли Месец 31 пух y времену од 61 1/2 часа, шхо предсхавља до сада највеће време ове врсхе. Спајање оба модула успешно je изведено; по плану je захим следило одбацивање „паука“ и његово коначно слање y орбиху око Сунца, чиме je његова функција завршена. Одвајање командног модула од Месечеве пухање било je када су асхронаухи били с оне схране Месеца. Похисак ракехног мохора од 9.100 кп одвојио je брод и асхронаухи су кренули нахраг ка Земљи. При уласку y ахмосферу брзина брода je износила 24.500 км/час, ахемперахура на кори досхизала je 3000°С. Ипак, по плану, све ce успешно завршило и капсула je после 192 часа 3 дшнуха укупног леха дохакла воде Пацифика 26. маја 1969 године y 17,25h no средње-европском времену, y близини осхрва Паго, на 5 км од носача „Принсхон“. Одмах после овога, екипе схручњака обавиле су свој посао, a даље анализе ће показахи да ли ћемо већ y јулу ове године, или можда мало касније, али свакако y хоку ове године, имахи прве схановнике Месеца. Иако je, према описима космонауха Схафорда, Сернана и Јанга Месец врло хладан, са суровим планинским масивима, крахерима без боје, браздама великим као кориха исушених река-ипак су ce уложене инвесхиције y пројеках „Аполо-10“ (350 милиона долара) исплахиле. Многобројни снимци фохо и кино-камерама, ТВ преноси, записи и анализе које хреба да ce обаве са космонаухима показаће право схање схвари, хако да ће будућа космичка хројка ићи прилично сигурним и ухабаним схазама ка своме крајњем циљу.

Кнежевић Драгушин ,

дипл. маш. инж.

METEOROLOŠKI I KLIMATSKI USLOVI NA PLANETAMA (nastavak)

Mars Ako teleskopom posmatrarao Mars, tada na ovoj pianeti možemo raspoznati tri tipa detalja; prvo, to su svetli delovi crvenkasto-oranž boje, koji zauzimaju veći deo površine i po kojima je ova pianeta nazvana „crvena pianeta“, drugo, pojedinačne pege tamno-sive boje (njih zovemo morima, iako to nisu vodene površine) i, treće, bele oblasti u okolini polova. Tamne i bele oblasti menjaju se u zavisnosti od godišnjih doba. O tome ćemo kasnije đetaljnije govoriti. Pretpostavlja se da su svetli delovi analogni pustinjama na Zemlji. 1965. godine američka automatska stanica „Mariner-4“ približila se Marsu na svega 11.000 km, i na fotografijama koje je ona snimila, uočavaju se takvi detalji Marsove površine koji su nedostižni teleskopima. Vidi se da postoje mnogobrojni krateri Mesečevog tipa sa prečnicima od 5 do 130 km, pa možda i do 320 km. Fotografie „Marinera-4“ obu-

34

ВАСИОНА XVII. 1969. 2