Васиона

ce једна слабија звезда. На нешто мањем растојању, опет ка зениту, налази ce једна још слабија звезда. Изнад ње ce може запазити светао облачак на небу. Овај облачак je гигантска творевина од преко 100 милијарди звезда. Он je даљи од свих звезда видљивих голим оком. To je заправо галаксија слична кашој. Нашој галаксији припадају све видљиве звезде рачунајући и оне које чине велику белу траку која ce пружа по небу кроз сазвежђа Орао, Лабуд, Касиопеја, Кочијаш, и делом Близанаца, и која ce зове Млечни пут (Кумова слама). Вратимо ce сада сазвежђу Персеј. Његова најсјајнија звезда α Persei je свршетак Андромединог лука. Ова звезда je почетак једног другог мањег лука који ce спушта ка истоку. Завршетак лука je веома згуснута група слабих звезда: Плејада (Влапшћа). Око 10. октобра y 20h Плејаде су једва 10° изнад хоризонта. Зато треба сачекати који сат да ce оне шдигну изнад хоризонта. Треба напоменути да Плејаде припадају сазвежђу Бика који y ово доба године излази доста касно. На трећини растојања између α Персеја и ε Касиопеје (ближе ε Касиопеје) на небу ce виде два светла облачка. To су чувена звездана јата χ и h Персеја. Већ обичним двогледом види ce да су јата састављена од већег броја врло блиских слабих звезда. Ово су тзв. развејана или отворена јата која улазеу састав наше Галаксије. Звезда која je 10° ка истоку од најсјаније из Персеја je посебно интересантна. Њено име je Алгол, што на арапском отприлике значи „ђавоља звезда“. Овако име je добила зато што понекад јако сман>и сјај. Иако ce овде на први поглед дешава нешто слично као са звездом 8 Цефеја, по среди je сасвим друга појава. Овде једна већа тамнија звезда повремено заклања једну мању светлију звезду. Обе ове звезде круже око заједничког центра. Наравно, сјај слаби и кад сјајнија покрије слабију, али ce το голим оком не примећује. Период обилажења je веома постојан: 2d 21h 45m 555, 65. Испред средине Андромединог лука, десетак схепени ка истоку je мало сазвежђе Троугао. На још десетак степени испод њега je сазвежђе Ован. Три најупадљивије звезде овог сазвежђа формирају фигуру која није већа од Троугла. На западној страни, y продужетку руде Великих Кола, су сазвежђа Северна Круна и Волар са сјајном звездом Арктурус. Нарочито лепо сазвежђе Северна Круна je низ од 7 слабијих звезда које ce савијају y облику круне. Велико je око 10°. Између Северне Круне и Лире je доста велико сазвежђе Херкул. Његово „H“ ce доста лако запажа. Ово сазвежђе ce састоји из слабијих звезда. Испод њега, између југозапада и запада je Змијоноша са Змијом. Између југа и југозапада испод сазвежђа Лабуд и Лира, je ново сазвежђе Орао. Његове звезде α (Алтаир), β и γ су скоро на истој линији и чине га доста упадљивим. На пола пута између ot и Θ je променљива звезда η Орла. Промене сјаја ове звезде могу ce запазити и голим оком. Периода je око 7 дана. Десно од Орла, према југу, на отприлике пола пута од зенита ка хоризонту, je веома мало сазвежђе Делфин. Иако je састављено од слабих звезда веома je упадљиво захваљујући распореду звезда који потсећа на дечијег змаја. Саздежђе Змај ce протеже, међутим, између Цефеја и Малог Медведа с једне стране, и Великог Медведа, Волара, Херкула и Лабуда, с друге стране. Испод Делфина, Пегаза и Овна je један низ веома слабих звезда чија имена, заједно са реком Еридан, која ce y ово време не види, повезује једна од многих митолошких легенди. To су сазвежђа Водолија, Рибе и Кит. Заједно са врло сјајном звездом Капелом (сазвежђе Кочијаш) која ce види ниско над североисточним хоризонтом ово би представљало најупадљивије објекте северног неба. Овај опис односи ce на небо 1. октобра y 20h. Међутим, он ће важити и y неки други дан, али не више y 20h, већ y 20h η χ 4 min. Овде je n број протеклих дана од 1. октобра. Планете („звезде које ce крећу“) померају ce на небу не само због кретања Земљенего и због свог сопственог кретања око Сунца. Зато њихове путање могу бити веома замршене „петље“ на небу. Но, захваљујући добрим рачунима кретање планета ce може пратити y далеку прошлост и далеку будућност. Тако ће ce, рецимо, од октобра до краја године Марс кретати кроз сазвежђа Јарца и Водолије. Иначе њега je лако наћи јер ce издваја својим сјајем и карактеристичном црвеном бојом. Н>егово кретање je лако пратити јер ce за један дан на небу помери за три Месечева полупречника.

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4

67