Васиона
величина. Најмања вредносх промене đS, која ce може приметити, назива ce прагом осетљивости. Ако ce ова једноставна диференцијална једначина интеграли добићемо да je
S— S„ = c In 7o
или
S-S s I = I„e C
Они који су вични махемахици лако ће y оваквом облику Бебер —Фехкеровог закона препознати оно што je Хершел пронашао за око: ако интензитет надражаја I расте геометријском прогресијом, осећај 5 расте аритметичком прогресијом. У случају звезда математичкн облик хог закока гласи
m— m 0 = k log /„//
где су т и ηι 0 привидне величине двеју звезда a /и / 0 интензитет зрачења које од њих долази. Потребно je скренути пажњу да je y последњој једначини поредак индекса измењен y односу на Вебер —Фехнеров закон. To потиче отуда што према Птолемејевом каталогу сјајнијој звезди одговара мања привидна величина. Ову особеност скале привидних звезданих величина треба добро упамтихи, јер je тај обрнут смер скале чест узрок грешака. Мерења, како Погсона тако и других, показала су да je сјај звезде чија je величина за једшшцу мања од друге величине звезде 2,5 пута већи од сјаја друге. Према томе за константу k потребно би било узети вредност 2,512*, a одређеној звезди или групи звезда приписати сјај као y Птолемејевом каталогу, ако ce жели да ce нова астрономска скала привидних величина не разликује превише од старе Хипархове и Птолемејеве класификације. За рачун je, међухим, много згодније да ce за k узме 2,500, што je према Погсоновом предлогу и усвојено. Према томе основна веза између привидне величине звезде и интензитета њеног зрачења гласи
m m o = 2,5 log IJI
или
0,4 (m — m 0) = log I „II
Ову једначину ћемо уоквирити јер je она једна од најосновнијих једначина асхрономије. С обзиром да су толики напори били уложени да ce што je могуће мање поремети стара класификација, модерна скала звезданих величина ce не разликује много од схаре. Највеће измене су ce десиле y класификацији најсјајнијих звезда. Утврђено je да ce многе звезде прве величине по Птолемеју међусобом разликују посјају и за више од 2,5 пута. Скала привидних величина je стога морала бити засхупљена и дулом и негативним бројевима. Визуелна привидна величина најсјајније звезде нашег неба Сириуса je —1,4, на пример. Арктурус, Вега и Капела су приближно нулте звездане величине, Спика je прве a Полара око друге звездане величине. (Полара je, променљива сјаја. Онаприпада ткз. цефеидама). Колике су привидне величине око 6000 осталих звезда доступних голом оку, можете ce обавестити из карата, каталога и таблица. За оне најважније наћи hexe податке y публикацијама астрономског друштва „Руђер Бошковић“. Као што сте примехили, савремена мерења дају привидне величине не као целе бројеве, 6,5, 4 већ са децималима; другим речима хачније него шхо ce хо раније чинило. На крају желели бисмода још једном подвучемо да je израз привидна звездана величина иако неподесан, окај који je из историјских разлога осхао y употреби. Он не представља меру стварне величине (пречкика) звезде већ меру њеног сјаја, онаквог каквог га ми видимо. Нама нека звезда привидно може изгледати сјајнија од друге захо шхо je ближа a не захо што je већа или сјајнија. Реч величина je осхала као успомена на она времена када људи кису умели да мере даљине
* Лако je уверити ce да је 2,512 log 2,5 I
74
ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4