Васиона

до звезда. Зато уз реч величина треба ставити и реч привидан, ако говоримо о мери сјаја онако каквог га видимо на Земљи. Знајући Погсонову једначину и разумевајући њену садржину, ви ћете лако моћи да решите задатке које овде прилажемо.

Ј. Милоградов —Турин

3aд a ц и 1. Израчунајте колико je пута најсјајнија звезда нашег неба Сириус сјајнија од најслабије звезде која ce може видети највећим телескопом на свету (на опсерваторији Маунт Паломар). Привидка величина те звезде je + 19, приближно. Р a д Као што ce из чланка „Привидне звездане величине“ може видети, тражени однос сјаја ce може добити према Погсоновој једначини. У том истом члавку ce налази податак за привидну величину Сириуса —1,4. Отуда je 0,4 [l9 - (-1,4)] - log IsHmp log ΙsΙμρ 8,16 h I Imp = 1,29 . 10 s 2. Израчунајте колико je пута звезда т- те величине сјајнија од звезде (ш + 5) привидне величине? О д г о в о р ; 100 пута 3. Израчунајте колико je пута Сунце, чија je привидна величина —26,8, сјајније од пуног Месеца (m = —12,6), Венере (m = -4,4), Јупитера (m = —2,5), Марса (m = —2,8), Сатурна (m = - 0,4) и Урана (m = 5,7). Подаци за планете су дати за максимум њиховог сјаја. 4. Колико пута je сјај Нептуна (m = 7,6) и Плутона (m = 14,7) слабији од најслабијих звезда видљивих голим оком? 5. Сјајна звезда Кастор ce y телескопу види као двојна звезда чија једна компонента има привидну величину 1,99 a друга 2,85. Колика je привидна величина обеју заједно? Рa д : Оно што ce y нашем оку сабира јесте интензитет зрачења обеју звезда. Тај укупни сјај делује на наше око, a мера његовог реаговања јесте привидна величина система двеју звезда, као што смо видели. Према томе треба прво израчунати сјај тих звезда. За то ћемо користити Погсонову једначину. log IJI ο = —0,4 X 1,99 = —0,796 где je / 0 сјај звезде нулте величине као репера. Напомињемо да би ce за репер могла изабрати било која звезда или група звезда. Из горње једначине следи да je /,/7 0 = 0,16. Са своје стране log / 2 // 0 = —0,4 х X 2,85 = —1,140, одакле je / 2 // 0 = 0,072. Оно што je нама потребно je релативан збир интензитета Isl lo Is h+ h = = 0,232 h h Одатле ce лако добија привидна величина система m, tn„ —дау = 2,5 log Islh m s = —2,5 X (0,366—1) mg = 1,58 6. Звезда α Крста je двојна, њенс компоненте имају привидне величине т г = 1,58 и т 2 = 2,09. Наћи привидну величину система a Крста виђеног голим оком.

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4