Васиона

Ο дrο в ο p : m s = 1,07 7. Звездаф Андромеде je двојна. Привидне величине њенихкомпонената су т г = 2,28 и т 2 = 5,08. Наћи привидну звездану величину система посматраног голим оком.

ПРАКТИЧНИ РАДОВИ

1. Пронађите, на небу уз помоћ звездане карте, тачку пролећне и јесење равнодневице. Пронађите на небу куда пролазе небески екватор и еклиптика. Поред којих сјајнијих звезда ова два круга пролазе? 2. Оцените колике су ректасцензије и деклинације Капеле, Алдебарана, Денеба, Арктуруса, Алтаира, Веге, Спике и других сјајнијих небеских тела. Koje ћете од њих видети, зависи, разуме ce, од доба године када ту вежбу изводите и од доба ноћи. Како ћете поменуте звезде наћи на небу, сазнаћете из чланка , Јесење звездано небо“ датог y овом броју, и других сличних чланака које ћемо објављивати. За приближно одређивање астрономских координата користићете приближан начин мерења који je y истом чланку изложен. 3. Одредите приближан азимут и висину небеског тела према вашем избору. После неколико часова извршите такво мерење поново. Како су ce те две координате промениле? 4. Побијте на равном тлу вертикални штап (гномон) и опишите око њега неколико концентричних кругова. Бележећи положаје врха гномонове сенке, око подне y тренуцима када додирне поједине кругове, одредите приближан положај подневачке линије на тлу. 5. Одредите, приближно, географску ширину места посматрања из висине Северњаче. Ову висину измерите разредним угломером с виском (упрошћени висиномер). Истим угломером одредите, приближно, тачку на меридијану y којој га сече небески екватор. 6. Покушајте да направите мали астрономски дурбин од сочива за наочаре. Он може дати увеличање од 20 до 25 пута (иако ће ликови бити доста обојени, због хро-

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4