Васиона

Ω ΓO 60 60 Ω ΓB = = - 0,12" 8 G G 500 Пошто je Ω,-h > Ω ΓB to je стварни гранцчнц угао разлагања телескопа 0,23" Према томе најмањи пречнцк кратера који ћемо моћи запазнти биће: D k = Ω Γΐι -X - 0,23 ·5 · ΙΟ- 6 · 400.000 = = 1,15 · ΙΟ -6 · 4.ΙΟ 5 = 0,460 km. цли, са овим телескопом моћићемо запазити кратере на Месецу чији су пречници Dfc l> 460 m. Пример 4. Треба одреднти максималну висину (одстојање) х на којој ћемо телескопом из цримера 1 моћд видехи сателит чији je пречник D, = 1 m, под прехпосхавком да je грандчни угао разлагања осматрачевог ока Ω Ρο = 120". За увећање G = 115 х гравдчни угао разлагања Ω ΓB = 1,05". Обзиром на овакво увећање дати сателИт бисмо могли видехи на висини D s 1 10 s X = = « 190.000 m Ω ΓB 5.10- 6 · 1,05 5,25 Значц, узимајући y обзир само увећање изгледа да бисмо са оваквим телескопом моглИ видети поменути сателит на bhciîhh х = 190 км. Међутим, ми знамо (из примера 1) да je гранцчни угао разлагања овога телескопа y функцдји пречника улазне пупиле већи (1,38") од горње вредности, тј. моћ разлагања je слабија па ће овај гравичнн угао бити меродаван за одређивање траженог одстојања. Према томе je D s 1 X = == sa 167.000 m. Ω Γΐι 5.10- 6 · 1,38 Дакле оваквим телескопом ћемо моћи видети дати сахелитна висцни 167км, a не на 190 км. наравно, под прехпосхавком да не дође до усијања сахелиха, блеска и слично. По формулама 2.3. и 4.2. могу ce решавати осхали слични проблеми као шхо je на пример овај : Колико je похребно увећање догледа и пречндк улазне пупиле (објектива) па да ce може видехи предмех одређених димензија на дзвесној даљини ихд. Моћ разлагања фотографских и пројекционих објектива. Њихова моћ разлагања ce одређује бројем раздвојених линија које ce налазе на дужини од једнога милиметра. Формула 2.2'. даје велцчцну мишвдалнога расхојања (d тг - и ) двеју тачака цли линија које може пресликахи раздвојено један објекхив чији je пречник улазне пупиле Du, a жижна даљина f Ако са d означимо једнаке дебљине ц инхервале двеју или низа паралелних правих линија и узмемо y обзир средњу таласну дужину светлосног спекхра λ = 0,55μ, тада ће минимално расхојање бихи f'ob djnin = 0,00067 mm Du Ако релативнц охвор Du/f' o & објектива означимо са R„. онда број линијаН који може да фохографише или пројекхује раздвојено овај објектив односно моћ разлагања je даха формулом 1 1490 N = - = r (4.4.) u min iV o Моћ разлагања целога сисхема (тј. фохографски објекхив плус осетљиви слој фохографске плоче или филма) зависи и од моћи разлагања осехљивог слоја (емулзије). Моћ разлагања микроскопа. Према дифракционој хеорији расхојање главног максимума до првога минимума, односно полупречник централног диска дцфракционе слике коју даје један оцхички сисхем (овде објекхив микроскопа) за две тачке предмеха које саме свехле, одређен је формулом. λ λ d = = (4.5.) 2 n sin u 2 Aob

84

B АСИОНА' XVII. 1969. 3—4