Васиона
где je A 0 b= a sin u тзв. нумеричка апертура објектива, uje угао огвора објектива, односно угао који заклапа крајњи зрак који још може да уђе y објектцв са оптичком осом објектива, a n индекс преламања средине y којој ce налазд предмет. (сл. 4.2.). Одавде закључујемо: уколико je нндекс преламања n y коме ce налази предмет ВС већи, утолцко je манимално растојање d мање, односно моћ разлагања je већа. Ово je разлог због чега ce врло често употребљавају имерзиони објективи y микроскопу, тј. предмет И објектив ce утапају y извесну течност тако да je предмет спојен са објективом преко имерзионе течности чији je индекс преламања n > 1. У случају предмета који сами не светле, већ ce виДе стога што су осветљени другим светлосшш извором, две дДфракционе слике (мрље) ће ce ввдети раздвојено ако ce њихови максимумИ налазе на растојању које je приближно једнако или веће од пречника централног диска једне дифракционе слике (сл. 4.3.). У овоме случају мднимално растојање између двеју тачака које може разложити један микроскопски објектив дато je формулом λ dmin “ . Aob Пошто ce y праксц при посматрању ситних предмета кроз мдкроскоп они углавном осветљавају и то y већини случајева вештачком светлошћу, то je ова формула y редовној примени. Рачуна ce да ce y овоме случају моћ разлагања може повећати дотле да минимално растојање буде 3 λ dmin - - Т— (4.7.) 4 Aob
При раду са микроскопом прилцком посматрања врло ситних објеката (микроорганизама, ситних детаља), тј. кад je потребно повећати моћ разлагања, употребљавају ce, као што je напред речено, објективц са имерзијом чија ce највећа нумеричка апертура креће до A = 1,6. Према горњим формулама ми можемо видети одвојено две тачке које су осветљене само тада ако je њихово растојање d m i„ 3,4 μ. Ако пак ове тачке (микроскопски детаљи) саме светле, минимално растојање износиће тада d 1,7 μ. Само y томе случају микроскоп мора иматд и одговарајуће увећање, тзв. корисно увећање, које ce y вези rope реченог креће y границама
Сл. 4.2
Сл. 4.3
Сл. 4,4 а, b
ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4
85